Brajan Kranston, zvezda serijala "Breaking Bad’: I danas se borim s bolom iz detinjstva
17.09.2017 16:45
Foto:
Zvezda serijala ‘Breaking Bad’ u autobiografiji piše o svojim traumama u vremenu dok nije postao slavan: kad mu je bilo 11 godina roditelji su ga ostavili, kao tinejdžer je bio osumnjičen za ubistvo, a pre nego što je upoznao drugu suprugu, s kojom je i danas u braku, njegova bivša devojka je htela da ga ubije
Dobroćudni smušeni otac u “Malkolmu u sredini”, komični zubar u “Sajnfeldu” i Volt Vajt koji se, suočen sa smrću, odlučuje na zločinačku karijeru trgovanja drogom u kultnoj seriji “Breaking Bad” (kod nas prevedenoj kao “Čista hemija”) ne mogu biti različitiji jedan od drugoga, a opet su, zapravo, isti čovek - glumac Brajan Kranston (61), koji je svojom sposobnošću transformacije osvojio publiku, kritiku i čitav niz nagrada, a iskazao se i kao reditelj, scenarista i producent.
Da se tu ne završavaju njegovi talenti, pokazao je kad je nedavno objavio autobiografiju pod naslovom “A Life in Parts”, u kojoj prati vrtoglavi put koji je prešao kako bi postao glumac i opisuje različite uloge koje je imao - i one koje je igrao pred kamerom, od astronauta i detektiva do predsednika SAD, i one koje su mu zapale u životu, od koljača kokoški i konobara osumnjičenog za ubistvo do one srećnog muža i oca. Ipak, umesto uobičajenih opisa pikantnih susreta sa starletama ili noći provedenih uz alkohol i drogu, kakvi se očekuju u memoarima zvezda, Kranston se u knjizi bavi sasvim drugim stvarima: svojim traumatičnim detinjstvom i ožiljcima koje nosi i danas, srećnim brakom, kao i sopstvenom profesijom kojoj je izuzetno posvećen.
Brajan je rođen u martu 1956. u Holivudu, gde je njegov otac Džo, naočiti bivši bokser, pokušavao da uspe kao glumac, dok je majka Pegi, koja je i sama ranije pomalo glumila na radiju, u tome svesrdno podržavala muža te se zbog njega odrekla vlastite karijere. Iako je povremeno dobijao manje uloge na filmu i televiziji, Džo nije napredovao onako kako je zamislio i češće je bio bez posla nego što je radio, pa je, razočaran i ogorčen, postajao sve agresivniji. Brajan, njegov stariji brat Kim (koji se sad zove Kajl) i mlađa sestra Ejmi često su bili svedoci svađa i tuča. Na kraju je, kad je Brajanu bilo 11 godina, otac odustao od glumačke karijere, napustio porodicu i nestao, a majka se, u očajničkom pokušaju da spase brak, s kćerkom preselila kod suprugovih roditelja, dok je sinove poslala kod svojih, nemačkih doseljenika koji su imali farmu. Tu se od Brajana i Kima očekivalo da pomažu u svim poslovima i strogi deda odmah im je dao da kolju kokoške, što su radili celu godinu koju tamo proveli.
Naravno, porodica više nikad nije uspela da se okupi; Pegi je potonula u depresiju, propila se i naposletku zbog sudskog izvršenja ostala i bez kuće.
- Moj otac je odabrao da ne bude s nama i da nam ne bude otac. Majka je odabrala alkoholizam, utapala je tugu u piću i pretvorila se u svoju senku. Ali niko nam nikad nije objasnio zašto je otac otišao - rekao je Kranston.
Pegi je umrla 2004. nakon što je neko vreme bolovala od Alchajmerove bolesti. Sa ocem je Brajan uspostavio kontakt kad su mu bile 22 godine i ostali su u vezi. Džo se pokajao zbog toga što je ostavio porodicu, a nekoliko dana pre nego što je umro, u 90. godini, zapisao je: “Najlepši trenutak u životu bio mi je kad su mi deca oprostila”.
Kranston priznaje da su mu traumatični događaji iz detinjstva ostavili neizbrisive psihičke tragove.
- I danas se borim s tim bolom. To što mi se dogodilo bilo je gore nego da su mi roditelji stradali u saobraćajnoj nesreći, jer oni su i dalje fizički postojali, samo nisu bili tu. I još gore, prvih deset godina mog života oni su zaista bili divni prema meni. A onda je sve nestalo - rekao je glumac, ali i naglasio da je iz očevog primera naučio nešto vrlo važno, što mu je posle pomoglo u vlastitoj glumačkoj karijeri.
- Nije dovoljno biti dobar glumac. Ako si samo dobar, nećeš uspeti. Ako imaš strpljenja i upornosti i talenat, i to je to, opet nećeš uspeti kao glumac. Potrebno ti je ono neuhvatljivo, a to je sreća - objasnio je Kranston.
Međutim, nije se odmah odlučio za glumu, možda i zbog rane nesrećne epizode kad je s 11 godina dobio priliku da nastupi pred publikom pa se osramotio jer je pogrešio dok je izgovarao tekst i svi su mu se smejali. Kao tinejdžer u školi se isticao u hemiji i bejzbolu, ali nije se baš nigde uklapao. Kad se njegov brat pridružio programu “LAPD Explorers”, koji je mlade pripremao za policijski posao, a uključivao je i putovanja izvan SAD, Brajanu se učinilo da se u tome prepoznaje. U uzrastu od 16 godina bio je najbolji od svih 111 polaznika programa i po učenju i po fizičkoj formi, pa je za nagradu dobio nekoliko nedelja putovanja po Evropi, gde je na neki način zakoračio u zrelost: u Austriji je izgubio nevinost sa prostitutkom u plavoj haljini kojoj nije saznao ime.
- A onda sam ponovo izgubio nevinost u Švajcarskoj, pa u Luksemburgu, pa u Francuskoj - veselo se seća glumac.
Čekajući da napuni 21 godinu kako bi mogao da se pridruži policijskim snagama u Los Anđelesu, upisao je studije kriminologije i diplomirao. I možda bi zaista postao vrstan detektiv da ga na poslednjoj godini nisu, po američkom običaju, podstakli da zaokruži CV tako što će uzeti neki izborni predmet iz sasvim drugačijeg područja. Kranston je odabrao dramu i ubrzo otkrio da je od roditelja nasledio glumačke gene.
Glumio je i u nizu sjajnih filmova kao što su “Spasavanje redova Rajana” Stivena Spilberga, “Little Miss Sunshine”, Oskarom nagrađeni “Argo” i spektakl “Godzila”, a istakao se i u pozorištu gde je osvojio nagradu Toni za ulogu Lindona Džonsona. Ali nijedna uloga nije ga obeležila kao ona Voltera Vajta, profesora hemije koji, kad shvati da boluje od neizlečivog raka pluća, počinje da proizvodi i diluje metamfetamin kako bi finansijski osigurao porodicu.
Najnovije.
