Bojan Perić: Hoću da budem tata kao Nole

Posle jednog druženja s našim teniskim asom, koji je emotivno govorio o sinu Stefanu, glumac je počeo da razmišlja kako je možda došlo vreme da sa devojkom Anđelom započne zajednički život i osnuje porodicu

Glumac Bojan Perić nedavno je proslavio 31. rođendan, završio snimanje filma “Vojna akademija: Novi početak” i počeo da snima treću sezonu emisije “Tri boje zvuka”. Uz to, uživa u svakom trenutku s devojkom Anđelom Pavlović, s kojom je u vezi bezmalo dve godine.

- Anđela i ja još ne živimo zajedno. Ovako nam je baš lepo. Verujem da zajednički život, brak i deca nisu stvari koje se planiraju, već se jednostavno dogode. Meni se nijedna glumačka uloga u životu nije desila bez razloga, smatram da je svaka baš trebalo da mi zapadne i da bude takva kakva je bila. Prava. Isto mislim i za roditeljstvo - desiće se baš kad treba. Na to da počnem da razmišljam o očinstvu podstakao me je Novak Đoković, koji je cele jedne večeri tokom našeg zajedničkog boravka na Australijan openu pričao o tome kako je lepo biti otac. Divno je govorio o sinu Stefanu. Ipak, iako imam godine za to, ne razmišljam da sad postanem tata, ali ako ijednu ulogu baš želim u životu, onda je to uloga oca.

Ljubav s Anđelom se dogodila brzo i jednostavno, onako kako se sve velike stvari dešavaju.

- Slični se prepoznaju po načinu na koji su odrastali, po socijalnom miljeu iz kog dolaze i vrednostima koje se neguju ili su se negovale u porodicama iz kojih potiču. Anđela i ja smo osetili upravo takvo prepoznavanje. Ona je jako lepo vaspitana devojka, i to mi se odmah dopalo. Super se slažem sa njenim roditeljima, ona putuje zajedno sa mnom i mojom porodicom. Iz kuće smo poneli iste vrednosti, rekao bih da je to najveća sličnost među nama.

COLDPLAY NA ČEKANJU

Pored putovanja, odlasci na koncerte su im jedna od omiljenih aktivnosti.

- Prvi koncert na koji smo išli bio je onaj “One Republic” u Kombank areni. Proveli smo se fenomenalno. Želja mi je i da uživo čujem “Coldplay” i “Linkin Park”, bend uz čiju sam muziku rastao. Koncerti su provodi kakve volim, a tu ubrajam i odlaske na mnoge kulturne manifestacije, kojih Beogradu ne manjka. Ako živite u prestonici, trebalo bi da poznajete mesta na kojima možete čuti muzičare kakve volite, poput onih iz Beogradske filharmonije. Ne propuštam nastupe violiniste Nemanje Radulovića, a njegov koncert u Studentskom parku pokazao je da naš grad žudi za kvalitetnim sadržajem. Ljudi će gledati i slušati ono što im se servira i treba im dati izbor. Emisija “Tri boje zvuka” pruža upravo takvu priliku, da biraju između kvaliteta i šunda. Isto je i sa serijom “Vojna akademija”, koja se publici približila kao priča o prijateljstvu, ljubavi, mladima.

Danas ima manje vremena za izlaske i retki su momenti kad se iz grada u cik zore vraća kući.

- Od kada sam u vezi, manje izlazim. Više mi prija da tri puta nedeljno odem u bioskop sa Anđelom nego da idemo u provod. Prošao me je period ludovanja kad sam legao u vreme kad većina ljudi ustaje. Drago mi je da slično razmišlja i Anđela i da sam konačno našao osobu sa kojom se slažem u svemu.

Uloga kadeta Danijela Stošića u “Vojnoj akademiji” iz mnogo razloga mu je jedna od najdražih.

- Kroz ovaj lik me je publika upoznala i zavolela. Zahvaljujući njemu shvatio sam šta znači biti društveno odgovoran. Verujem da smo moje kolege iz serije i ja dobri uzori deci, mlađoj populaciji koju smo na neki način vratili malim ekranima u udarnom terminu na RTS-u. Sa emisijom “Tri boje zvuka” radim nešto slično, samo što nju prati nešto starija publika kojoj se pruža alternativa na nacionalnoj televiziji.