Eco friendly garderober: Modni trend kome se priklonila Ema Votson

Održiva moda je ona prilikom čijeg nastanka se poštuje životna sredina i brine o zdravlju potrošača tako što se proizvodi odeća od biorazgradivih materijala, bez štetnih hemikalija, koristeći minimum prirodnih resursa

Moda je seksi, uzbudljiva, inovativna. Neki komadi odeće koje posedujemo nezamenjivi su zbog svoje udobnosti, neki su u stanju da nam promene raspoloženje nabolje i ozbiljno utiču na naše samopouzdanje, a neke bismo mogli satima samo da gledamo kao kakva remek-dela umetnosti. No, ako biste znali da je vaša omiljena haljina (ona koju ste nosili kad ste, na primer, otišli na prvi sastanak sa voljenom osobom) nastala u nehumanim uslovima, da je onaj koji ju je napravio bio plaćen ispod svakog minimuma, da je na nju utrošeno oko 1000 litara vode i da će se, ako je od poliestera recimo, razgraditi tek za 200 godina, da li bi vam i dalje bila tako draga?

Održiva moda tema je o kojoj se danas priča mnogo, ali i dalje nedovoljno. U pitanju je pokret za okretanje modne industrije ka proizvodnji odeće koja ne ugrožava životnu sredinu, potrošača, ali i radnike - ljude koji širom planete prave garderobu u nehumanim uslovima i za to su plaćeni ispod svakog nivoa. Kao drugi zagađivač na svetu, nakon naftne industrije, moda je delatnost koja troši mnogo prirodnih resursa. Za proizvodnju pamučne majice utroši se oko 2700 litara vode, a za jedne farmerke oko sedam hiljada. Iz tog razloga su inicijative za održivu modu u bliskoj vezi sa pokretima za očuvanje životne sredine i ugroženih životinjskih i biljnih vrsta.

O održivoj modi je malo više počelo da se priča devedesetih, a dvehiljaditih su određeni brendovi krenuli da menjaju svoje poslovanje, podižući ekološku svest potrošača. U tome je veliku ulogu odigrala Livija Firt, žena glumca Kolina Firta, koja je producirala film “True Cost” 2015. Ona je osnovala kompaniju Eco-Age koja pomaže modnim brendovima da rade sa obnovljivim izvorima energije, ekološki prihvatljivim vlaknima, da recikliraju materijal i da otpad koji nastaje nakon proizvodnje svedu na minimum. Ustanovila je i Green Carpet Challenge koji nagrađuje društveno i ekološki odgovorne brendove koji pomeraju granice održivog razvoja. Tako je Ema Votson na Met gali nosila haljinu od recikliranih plaszičnih flaša.

Pionirka održive mode među dizajnerima jeste Stela Makartni, koja godinama intenzivno radi na stvaranju novih, biorazgradivih materijala. Danas mnoge modne kuće transformišu biznis model kako bi smanjile količinu energije koju troše za proizvodnju, poboljšale uslove rada i zadovoljile potrošača, a on je najčešće milenijalac koji hoće da zna sastav i poreklo garderobe koju nosi. Ljudi koji veruju u održivost mode apeluju na kupovinu odeće kod malih, lokalnih proizvođača, u zanatskim radionicama ili sekondhend i vintidž radnjama, kako bi se i tim putem uticalo na smanjenje masovne proizvodnje nekvalitetnih komada koji imaju kratak vek trajanja, a dug period razgradivosti.