Sofija Milošević: <i>Dah njujorškog glamura</i>

Manekenka, koja od 17. godine živi i radi u Americi, opisuje raskoš i sjaj modelinga, i kaže kako nikad nije dozvolila da je uspeh ponese već je, zahvaljujući vaspitanju i čvrstim stavovima, s obe noge ostala na zemlji

Manekenka Sofija Milošević imala je 17 godina kad je zbog posla otišla u Njujork. Mada se plašila kako će se snaći sama u tako velikom gradu, nije joj trebalo mnogo vremena da se navikne na život u njemu i da ga zavoli. Letnju pauzu u poslu iskoristila je da dođe u Beograd, a modni editorijal za “Gloriju” uradili smo samo nekoliko dana pre nego što je ponovo otputovala u američku metropolu, gde je ove jeseni očekuje mnogo kastinga i treninga kojima se ozbiljno posvetila.
- Sećam se da sam prvi odlazak u Njujork doživela kao veliki kulturološki šok. Nedostajali su mi porodica i prijatelji, ali koliko god da mi je bilo teško, znala sam da sam tu došla da radim i da tako mora biti. U tom američkom gradu počela je moja profesionalna karijera, iako sam prve manekenske korake napravila još sa 14 godina. U petnaestoj sam otputovala na dva meseca u Milano, a nikad neću zaboraviti kad mi je direktor agencije saopštio da, umesto da opet idem u Italiju, odlazim u Njujork. Rekla sam mu da ću se ja tamo izgubiti, a sada mi je to smešno. Međutim, u tom trenutku ceo moj život se promenio. Mnogo je lakše kad su roditelji pored tebe i mogu da ti pomognu u svakoj situaciji, kad, recimo, ne moraš da razmišljaš o računima... Ali, tad sam odrasla. Postala sam svoj čovek pre mnogih iz moje generacije.

Ipak, nije dozvolila da je zavedu glamur i sjaj modnog sveta.

- Svaki modni događaj predstavlja poseban vid umetnosti, a moda je i važno tržište i dosta se ulaže u nju. Posao modela jeste glamurozan, ali moje koleginice i ja smo iskusile i njegovu drugu stranu. U ovu profesiju sve smo ušle kao tinejdžerke, počele smo sa 15-16 godina, kada još nismo imale izgrađenu ličnost a morale smo da se suočimo sa životom u velikim metropolama. To ume da bude jako stresno. Manekenke već prvog dana boravka u nekom gradu dobiju mapu i moraju same da se snađu. Veliki psihološki pritisak je i to što uvek treba da izgledamo dobro, pa se mnogo devojaka bukvalno izgladnjuje. Smatram da je u takvim situacijama ključno vaspitanje koje ponesete iz kuće. Morate imati jasno izgrađene i čvrste stavove.

Najdragocenije poslovne savete uvek je dobijala od svoje agentkinje.
- Jelena Tomašević je od početka bila uz mene, baš kao i direktor moje tadašnje agencije Dejan Marković. Posle deset godina iskustva u manekenstvu savetujem devojkama da veruju u sebe. Treba da znaju da za svaku od njih ima mesta i da ne treba da se upoređuju ni sa kim. Moraju da budu hrabre i dosledne sebi.

Mnogo je stavki zbog kojih Sofija svoj posao smatra najlepšim na svetu.

- Volim ga zato što je nepredvidiv i što zahvaljujući njemu obilazim najlepša mesta na svetu i upoznajem divne ljude. Kroz svako slikanje oživim neki novi lik, pa mogu da maštam i da se igram.

Imala je priliku da sarađuje sa mnogim važnim modnim imenima, između ostalih i sa čuvenim Tomom Fordom. Puno toga je postigla, ali ne voli previše da priča o svojim uspesima.
- To mi uvek zvuči pretenciozno. Normalna sam, veoma optimistična devojka, koja se trudi da postigne nešto u životu. Ponekad sam u svađi sa celim svetom, ali već drugog dana se neizmerno volimo. I tako ukrug. Uglavnom iz toga izađe nešto produktivno.

Atraktivna manekenka ne smatra da odelo čini čoveka, ali da može ponešto da otkrije o njemu - to svakako.

- Važno mi je da se osećam lepo i da mi je to što imam na sebi udobno. Odevne kombinacije biram u skladu sa raspoloženjem. Kao i gotovo svaka devojka, imam mnogo odeće u garderoberu. Godinama sam ispunjavala sebi hirove. Ipak, cipele zauzimaju najveći deo prostora u stanu. Obožavam ih i za njihovu kupovinu ne žalim novac.

Kad je u pitanju nega, Sofija najviše pažnje posvećuje kosi.
- O mojoj kosi redovno brine moja frizerka Sofija. Na svakih šest meseci stavljam keratin. Što se figure tiče, trudim se da se zdravo hranim i da pijem dosta tečnosti. Treniram bar pet puta nedeljno i veoma sam posvećena tome. Postala sam zavisna od teretane.

A dolazak u rodni Beograd za nju predstavlja pravo punjenje baterija.
- Čim stignem, obavezno prošetam Knez Mihailovom ulicom. Volim da obilazim antikvarnice s knjigama. Važno mi je i da vidim drage ljude, proverim da li su se promenili dok me nije bilo i čujem šta novo i lepo imaju da podele sa mnom. Sve u vezi sa Beogradom me čini srećnom. Možda sam subjektivna, jer pričam o gradu u kom sam rođena, ali on zaista ima posebnu energiju.

Foto: Saša Mihajlović / Stilistkinje: Elizabeta Vučinić i Ana Kosović / Šminka: Dušan Lazić za Artdeco (www.lazamakeup.com) / Frizura: Sofija Janković / Mesto snimanja: Element Lounge

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 638.