Iva Kevra: Umetnost pomeranja granica


Uvek nasmejana šarmantna mlada glumica podjednako voli Beograd kao i svoju rodnu Pulu, priznanje da je ispunjavaju male stvari, obožava da ide u šoping, a svoj stil opisuje kao raznovrstan

Harizmatična mlada glumica Iva Kevra (24) od detinjstva je bila opčinjena svetom glume, pa se na krilima te ljubavi hrabro iz rodne u Pule otisnula u Beograd, gde su prepoznali njen talenat. Završila je studije na Fakultetu dramskih umetnosti i sada polako gradi karijeru. Nedavno je imala premijeru komada “Uspon na tržište” Edvarda Tejlora u Istarskom narodnom kazalištu u Puli, a krajem juna gostovala je u Rusiji sa predstavom “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” u režiji Nataše Radulović.

Ko je koga odabrao, vi glumu ili ona vas?
– Bila je to uzajamna ljubav od malih nogu. Moj prvi susret sa glumom desio se još u vrtiću, kada sam igrala vešticu. I danas se sećam metle i kostima. Posle toga sam u osnovnoj školi postala član dramskog studija Istarskog narodnog kazališta, gde sam, sve do upisa na akademiju, radila brojne predstave.

Šta za vas predstavlja poziv glumice?
– To je jedini način da spojim ljubav i posao. Poželela bih svima da se bave onim što vole, što, nažalost, nije čest slučaj. Zahvalna sam roditeljima što su me školovali i time mi omogućili da se posvetim ovom pozivu.

Kako biste se ukratko predstavili?
– Reći ću vam ono što ljudi kažu za mene, a to je da sam uvek nasmejana i da me ispunjavaju male stvari.

Maštate li o holivudskoj karijeri?
– Obožavam da maštam na svim životnim poljima, a Holivud još nije došao na red, ako uopšte i dođe. Verujem u pravu ljubav za koju se treba boriti i u koju, kad je najteže, treba verovati, bez koje, bar za mene, nema smisla živeti. Valjda zato priželjkujem ulogu Ane Karenjine.

iva-kevra-editorijal-02

Koja tragična heroina još dolazi u obzir u vašem slučaju?
– Moja prava tragična heroina, sa kojom sam upisala glumu kod profesora Vladimira Jevtovića, jeste Antigona.

S obzirom na to da ste iz Pule, kako ste se odlučili da upišete Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu?
– Beograd ima veoma cenjenu glumačku školu na našim prostorima. Nisam previše razmišljala. Došla sam da probam i verovala sam u tu odluku.

Kako vas je Beograd prihvatio?
– Divno. Na prijemnom sam se osećala slobodno i prihvaćeno, nije bilo važno odakle je ko. Brzo sam se prilagodila.

Pošto živite na relaciji Pula-Beograd, koja je vaša stalna adresa?
– I ovde i tamo mi je dom, a za sada će tako i ostati.

Koji deo Beograda volite?
– Uz reku, to je po meni jedan od najlepših delova grada.

Koliko beogradske reke mogu da nadomeste nostalgiju za morem, uz koje ste odrasli?
– Na početku mi je bilo teško. U Puli živim na nekoliko minuta od obale pa je odlazak do mora bio deo moje svakodnevice. S vremenom sam se navikla na sve u Beogradu jer sam osećala da će tu biti moj drugi dom, iako je potpuno drugačiji od Pule. Beogradske reke su predivne. One, u neku ruku, jesu ublažile osećaj nostalgije za morem, ili su ga bar prikrile. Ipak, ne mogu porediti ova dva grada, oba su mi vrlo draga i svaki mi pruža ono što ovaj drugi ne može, što nije nimalo loše.

Šta trenutno radite?
– Nedavno sam u Istarskom narodnom kazalištu u Puli imala premijeru vodvilja “Uspon na tržište” Edvarda Tejlora, koji je adaptiran na istarski čakavski govor pod naslovom “Rinimo ga naprid”. To je uspešna komedija koju sa guštom igram. Krajem juna zajedno sa kolegama Teodorom Ristovskim, Pavlom Jerinićem i Milanom Vučkovićem gostovala sam na festivalu “Kolyada Plays” u Jekaterinburgu, u Rusiji, sa predstavom “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” u režiji Nataše Radulović. Pisac komada Nikolaj Koljada nas je lično pozvao i bila nam je velika čast da igramo tamo. U Beogradu se “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” može pogledati u UK “Vuk Karadžić”.

Glumite i u predstavi “Grobnica za Borisa Davidoviča”, koja je postavljena u Bitef teatru. Kritike su odlične, a kakva su vaša iskustva vezana za taj projekat?
– Rad na toj predstavi je bio potpuno drugačiji od svega što sam do tada radila na fakultetu i samim tim veoma zanimljiv i koristan. Ivica Buljan je divan reditelj koji je odlično sastavio tim i bistro nas vodio kroz proces. Nisam znala šta da očekujem kao rezultat, ali bilo je vrlo uzbudljivo. Naravno, tražio je maksimum od glumaca. Imali smo veoma disciplinovane probe, kondicione treninge i razne druge zadatke. Premijere i izvođenja u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji, Srbiji i Makedoniji odlično su prošli, što je meni, kao i celoj ekipi, bilo neizmerno drago.

Gluma vam pruža mogućnost da eksperimentišete u svakom pogledu, da li je to slučaj i sa modom?
– Gluma je pomeranje svih granica. Otvorenog sam srca za sve što mi život i gluma nude, pa je tako i sa modom. Ukoliko mi se nešto sviđa i u tome se osećam ugodno, bilo to potpuno novo ili, s druge strane, starinsko, naravno da ću to nositi.

iva-kevra-editorijal-01

Kako ste izgradili svoj stil? I kako biste ga opisali?
– Moj stil nema konkretno ime, on je sve pomalo, a ništa previše. Do njega sam došla postepeno. U životu sam imala razne modne faze, najviše u srednjoj školi, i iz svakog perioda sam zadržala neku iskru, da bi danas moj stil bio raznovrstan.

Šta se sve nalazi u vašem garderoberu?
– Od XL džempera, koje obožavam, do uskih farmerki koje idu uz sve, ali i gotik kombinacija i suknjica sa cvetićima.

Koji par cipela ima posebno mesto u vašem cipelarniku?
– To su rimljanke koje sam kupila pre mnogo godina kod obućara. Pravljene su po meri, kvalitetne su i jedinstvene.

Šta nikada ne biste obukli?
– Ono što mi sputava slobodu.

Volite li da idete u kupovinu?
– I previše. Uživam u svemu što ide uz kupovinu, to me smiruje i uveseljava.

Koliko ste puta u životu kupili nešto što posle nikad niste obukli?
– Mislim da bi moja mama bolje odgovorila na ovo pitanje. Ima dosta takvih stvari, ali verujem da će doći trenutak kada će i one ugledati svetlost dana.

Kakav nakit nosite?
– Retko nosim nakit, a kad odlučim da ga stavim, to je samo ogrlica.

Imate li omiljenu tašnu i šta u njoj obavezno mora da se nađe?
– Moja omiljena, skoro pa i jedina torba jeste jedna koju sam kupila u Sarajevu i ručni je rad. Već je izbledela od sunca, ali je obožavam. Tašnu moram da zavolim na prvi pogled, a u njoj obavezno mora da se nađe ruž za usne.

Stilistkinja: Jelena Zdravković / Asistentkinja stilistkinje: Elizabeta Vučinić / Foto: Marina Lukić
Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 634.