U ovom periodu je neophodno da oporavite kožu i kosu od letnjih oštećenja i pripremite je za nadolazeće hladnije dane, a za to vam je pored spoljne nege neophodna i ona iznutra
Ukoliko upoznate ženu sa savršenim tenom i sjajnom i jakom kosom, koja pored toga ima i divne nokte, budite uvereni da ona unosi u organizam dovoljne količine vitamina. Oni su zaslužni za vitalnost, dobro zdravlje i raspoloženje. Ti eliksiri lepote deluju iznutra i pomažu našem telu da se odupre bolestima i ostane u punoj formi. A pobednik među vitaminima je vitamin B.
Kada govorimo o njemu, obično mislimo na kompleks vitamina B, ali i na pojedine vitamine tog kompleksa. Svaki od njih zadužen je za poneku vitalnu funkciju u našem organizmu: jedni direktno utiču na stvaranje novih ćelija kože, jačaju nokte i kosu i sprečavaju njen gubitak, kao i nastanak peruti, drugi stimulišu proizvodnju melanina pa dlaka duže zadržava pigment i baš zato se često nalaze u proizvodima za održavanje boje, treći mogu da srede akne, nastanak bubuljica i drugih kožnih bolesti, poput ekcema, zatim da regulišu pad imuniteta, anemiju, anksioznost, depresiju, bolesti srca i krvnih sudova, glavobolju, kao i da pomognu u regeneraciji tkiva, kod neplodnosti, problema sa želucem, varenjem i metabolizmom.
Vitamine B kompleksa organizam ne može sam da proizvede i jako je važno da ih unosimo hranom koju svakodnevno konzumiramo, kao i kroz suplemente. Najpoznatiji i ujedno najvažniji vitamini B su: B1 - tiamin, B2 - riboflavin, B3 - niacin, B5 - pantotenska kiselina, B6 - piridoksin, B7 - biotin, B9 - folna kiselina, B12 - cijanokobalamin. U vitamine B kompleksa ubrajaju se i kolin i inozitol, koji iako po svojoj strukturi nisu vitamini, na sličan način učestvuju u metabolizmu i prenosu nervnih impulsa.
Vitamin B1 ključan je za preradu ugljenih hidrata, masti i proteina, kao i za rad srčanog i nervnog sistema, a najprisutniji je u iznutricama, jajima, mesu, celovitim žitaricama, pšeničnim klicama, zelenom lisnatom povrću, orasima, grašku, kikirikiju. B2 je važan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, masti i proteina, bitan je za disanje, vid i rast. Najviše ga ima u mlečnim proizvodima, jajima i mesu, a nalazi se i u zelenom lisnatom povrću, celim žitaricama i orašastim plodovima. Niacin je sastavni element kvasca, mlečnih proizvoda, jaja, mesa od živine, ribe, mahunarki i orašastih plodova, a njega treba konzumirati zbog boljeg rada nervnog, krvnog i probavnog sistema.
Pantotenska kiselina je direktno uključena u proizvodnju energije, a koliko je važna za dobro raspoloženje, toliko je bitna i za ravnotežu holesterola u krvi. B6 jača imunitet, stvara krvna zrnca i reguliše rad hormona i biološki časovnik, uz to i poboljšava funkcionisanje mozga. Njime obiluju iznutrice, posebno jetra i bubrezi, ćuretina, tunjevina, kvasac, banane, spanać, soja, jaja, mleko i krompir, dok vitamina B7 ima najviše u šargarepi. I baš je biotin najznačajniji za lepotu kože, kose i noktiju. U slučaju njegovog nedostatka može doći do perutanja kože i svraba ili do opadanja kose i krzanja noktiju. Biotin vraća proteine koji su nestali usled različitih faktora, vlasi čini jačim i otpornijim.
Folna kiselina je ključna za sintezu DNK, dakle za izgradnju novih ćelija, pa je posebno važna u trudnoći. Ona učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i bitna je za rad celokupnog krvnog sistema. Nalazi se u mahunarkama, zelenom lisnatom povrću, citrusnom voću, pšeničnim klicama, celim žitaricama i mesu. B12, koji takođe ima ulogu u sintezi DNK, ulazi u sastav ribe, plodova mora, mesa, mleka, mlečnih proizvoda i jaja. Za razliku od inozitola, kolina ima i u jajima, soji i zobenom brašnu, a oba se nalaze u namirnicama životinjskog porekla, celim žitaricama i povrću.
Povezane vesti.
Najnovije.
