Mila Turajlić: Ljubav je lekcija koju sam poslednju savladala

Rediteljka dugometražnog dokumentarnog filma ‘Druga strana svega’, koji je osvojio nagrade na festivalima u Amsterdamu i Zagrebu, u intimnoj abecedi otkriva šta je naučila od Anrija Kartije-Bresona, kako je Birčaninova najlepša ulica u Beogradu i zbog čega je Jadran asocira na detinjstvo

a Aerodrom. Kada krene festivalska turneja filma, aerodromi postaju druga kuća, prostor za rad, za odmaranje između letova, a ja upadnem u neko čudno stanje duha, koji je u tranzitu.

b Birčaninova. Najlepša ulica u Beogradu, na potezu od Resavske do Svetozara Markovića, sa dve prelepe ambasade koje gledaju jedna na drugu.

c Crtanje. Sve manje koristim olovku i primećujem da to menja komunikaciju koju imam sa sobom. Nešto u tom trouglu misao-olovka-papir zaista je praiskonsko.

ć Ćud. Narav, temperament. Dugo nisam razumela Heraklitovu misao da je karakter sudbina, ali počinjem da tu zakonitost spoznajem kao osnovnu potku filmske dramaturgije.

č Čovek. Upravo sam pročitala knjigu “Sapiens”, mnogo toga mi je u glavi leglo na svoje mesto. Da su nas tako učili o svetu u školi, bolje bismo sebe razumeli.

d “Druga strana svega”. Naslov mog drugog filma, koji je tek po završetku i susretima sa publikom počeo da dobija pun značaj. Drugi put mi se dešava da tek pošto je film završen počinjem da razumem šta me vuklo da ga pravim.

đ Đonom. Ponašanje koje me izuva iz cipela.

dž Al-Džazair (Alžir). Zemlja u kojoj sam osetila da Jugoslavija i dalje postoji, i da je deo nasleđa ideje ujedinjavanja trećeg sveta. Mesto gde sam upoznala Stevana Labudovića.

e Elan vital. Pokretačka stvaralačka energija.

f Francuski. Jezik koji sam progovorila u poslednjih pet godina i kojim je počela druga faza mog života.

g Godina. Mera za gledanje unazad i unapred. Sve kraća.

h Hiperprodukcija. Osećaj da svega ima previše - filmova, slika, pa i ljudi. Opasnost od zasićenja.

i Istina. Reč od koje strahujem kada je u usta uzmu političari. Prostor borbe za umetnike, traženje ličnih, pesničkih istina.

j Jadran. Najlepše more na svetu, miris borova, detinjstvo. Iščekivani trenutak opuštanja tokom zahuktale godine. Svetlo na kraju tunela usred opterećenja obavezama.

k Kamera. Alat kojim popravljam (svoj) svet.

l Labudović Stevan. Protagonista mog sledećeg filma, čovek sa kojim sam tri godine putovala. Nekadašnji snimatelj predsednika Tita i “filmsko oko” alžirske revolucije. Od njega sam naučila šta znači koristiti kameru kao oružje solidarnosti.

lj Ljubav. Lekcija koju sam poslednju savladala.

m Montaža. Najlepša faza rada na filmu. Magija koja se desi kad se spoje dva kadra, sretnu dve ideje i rode novu misao.

n Nesvrstani. Ideja čija vizija me inspiriše. Tema koju već dugo želim da obradim, svet koji otkrivam zahvaljujući radu na novom filmu.

nj Njegoš. Ime moje osnovne škole, godišnja školska priredba na kojoj smo recitovali delove “Gorskog vijenca”, čiju mudrost sve više cenim što sam starija.

o Opsesija. Recept za bavljenje filmom.

p Porodica. Sidro i ravnoteža bez kojih ne bih imala odskočnu dasku za “napad” na život.

r Reditelj. Šta je to zapravo kao profesija, kao opis onog čime se baviš? Još osetim neku nelagodu lažnog predstavljanja kada me neko tako opiše.

s Spiskovi. Svaki dan počinje sastavljanjem spiska stvari koje treba uraditi, a završava se konstatacijom da se on samo produžio. Sa godinama počinjem da shvatam da tu trku nikad neću dobiti.

š Šapat. Spilberg je jednom prilikom rekao da je najteža stvar u životu čuti šapat onoga što ti instinkt i intuicija poručuju, i da ga svaki dan treba pažljivo osluškivati.

t Trenutak. Odlučujući. Ono što je Kartije-Breson opisao kao sveti gral svakog ko se bavi dokumentarizmom - predosetiti, reagovati i uhvatiti. Najveća ekstaza. Kada propustite, teško je oprostiti sebi.

u Uranak. Rano jutarnje buđenje. Momenat suočavanja sa sobom, vreme u kome najbolje radim, dok ceo svet spava.

v Vrata. Simbolika zaključanih vrata, polazna tačka mog filma.

z Zavist ili zajednica. Što sam starija to se više menja odnos između nas kolega koji se bavimo filmom. Nekako s vremenom čovek počinje da prihvata da kada pogleda naviše, broj onih koji su talentovaniji i uspešniji je beskonačan, i da kad pogleda nadole, broj onih koji su obećavali a manje postigli je takođe beskonačan, i nauči da usmeri pogled pravo ispred sebe. I postanemo zajednica koja jedne druge podržava.

ž Želimir Žilnik. Za mene pojam dokumentarnog reditelja, zbog nepresušne znatiželje da otkriva svet i obrađuje ga kroz filmove. Umetnik koji je savladao jedini kriterijum uspeha u  našem poslu - trajanje.