Uoči otvaranja sarajevske podružnice, izvršni direktor ‘Miksera’ i dramski pisac ističe kako je u prestonici Bosne i Hercegovine naišao na mnogo pozitivne energije i otkriva da ima nameru da širom sveta afirmiše balkanski dizajn
Kad 8. septembra bude otvoren “Mikser” u Sarajevu, osećanja izvršnog direktora Ivana Lalića biće potpuno pomešana. S jedne strane sreća zbog završetka obimnih radova u fabrici “Vaso Miskin Crni”, u industrijskoj četvrti, a s druge kovitlac emocija zbog toga što je on u tom gradu pre četvrt veka jedva preživeo granatu koja je pogodila džip Međunarodnog crvenog krsta i usmrtila njegovog prijatelja Frederika Morisa, a njega teško ranila.
- Jedva čekam da otvorimo novi “Mikser”, koji će biti drugačiji od beogradskog. Bili smo inspirisani industrijskim nasleđem, koje zapravo i jeste polazište i ishodište “Miksera” još od početaka u silosima u Luci Beograd. Kad su me u bosanskoj prestonici pitali ko je autor dizajna, osim naših dizajnera iz studija “Remiks”, morao sam da pomenem i inženjere i arhitekte koji su pravili fabriku “Vaso Miskin Crni”. To je ono tradicionalno socijalističko nasleđe od pre nekoliko decenija, što čitavoj priči daje patinu. Prostor koji nam je na raspolaganju mnogo je veći, ali smo sad, uvidevši greške u prethodnoj postavci u Beogradu, sve uradili drugačije.
Ivan ističe da su od samog početka, kad su krenuli s projektom u Sarajevu, imali sjajna iskustva s tamošnjim ljudima.
- Mnogi su me, kad sam rekao da idemo u Sarajevo da otvaramo novi “Mikser”, pitali da li sam siguran u tu odluku, jer to više nije onaj grad od pre rata. Doček je bio zaista fascinantan. Mnogi obični ljudi koje srećemo na ulici prođu i zavire u gradilište da vide šta se dešava i da nam požele sreću, a javljala su se i mnoga umetnička udruženja, što samo potvrđuje da su naše međusobne veze organske i rezultat činjenice da smo sve ove godine u “Mikseru” sarađivali s raznim kolektivima, udruženjima i kreativcima, od muzike do dizajna. To nam se sada na najlepši mogući način vraća. I svi, kompletna ekipa, presrećni smo zbog toga.
4
Lalić, koji je na početku rata u Sarajevu bio teško ranjen, sve ove godine odlazio je tamo privatno, da bi se setio svog prijatelja koji nije imao sreće da preživi.
- Bila je to tragična epizoda, koja se za mene srećno završila. Nažalost, Frederik je poginuo, a mene je spasao Mufid Ramić, pripadnik Teritorijalne odbrane Sarajeva, i ljudi iz jedne obližnje kuće. Slučaj je hteo da upoznam pevačicu grupe Divanhana, koja je prošle godine nastupala u “Mikseru” u Beogradu. Rekla mi je da ona tada, kad se tragedija dogodila, nije ni bila rođena, ali da je odrasla uz priče o meni, pošto su me njeni roditelji spasli. Kad smo počeli da radimo na zdanju “Miksera” u Sarajevu, otišao sam da se upoznam s njima. Život je zaista čudo, a tokom svih ovih godina održavao sam veze s Frederikovom porodicom, kao i s drugim prijateljima iz tih ratnih vremena. Odlučili smo da u “Mikseru” napravimo umetničku galeriju koja će nositi njegovo ime, a najavljen je dolazak ne samo njegove porodice i brojnih gostiju iz Ženeve nego i Kornelija Sanruge, legendarnog predsednika Međunarodnog crvenog krsta i diplomate. Tako će “Mikser”, osim spajanja ljudi iz našeg, domaćeg regiona, Balkana, imati i posebnu sakralnu dimenziju.
Foto Facebook
On napominje da su se on i njegova supruga Maja, arhitekta i umetnički direktor “Miksera”, nevezano za ovu tragediju, dogovorili da akcenat u sarajevskom “Mikseru” bude na dizajnu drveta.
- Bosna je poznata kao zemlja šuma, imaju veoma dobre studije za dizajn, više puta su gostovali kod nas u Beogradu i na brojnim sajmovima po svetu. Sav enterijer u “Mikseru” doniraće te firme, što je divno, a posebno smo ponosni na jedan ćilim od drveta, dimenzija osam sa osam metara, koji će biti na plafonu. Bićemo okrenuti dizajnu drveta i mislim da će to biti ozbiljan iskorak, jer je naš san oduvek bio pokretanje proizvodnje, spajanje dizajnera s privredom. Ima dosta fabrika okolo koje nemaju originalne proizvode nego rade porudžbine s malim maržama, ali je prava stvar originalni balkanski dizajn, da napravimo nešto naše, što možemo da brendiramo.
Rad na otvaranju sarajevskog “Miksera” nipošto ne znači da će ovaj u Beogradu biti zapostavljen. Naprotiv, planiraju da jubilej, 10. godišnjicu Mikser festivala, dogodine obeleže otvaranjem nove kuće, negde na Dorćolu.
