Atelje 212 slavi 60. rođendan: premijera "Dece radosti" za veliki jubilej

"Deca radosti" je poetska drama u kojoj autorka obrađuje temu smene generacija u proteklih 60 godina kolektivne istorije jednog društva, temu rokenrola i "večne mladosti".

Rediteljka Trišić svojom predstavom donosi priču o stradanjima generacija, o igri života i smrti, o tugi i radosti.

-Deca radosti' su komad o generaciji oslobodilaca, graditelja i generaciji koja rađa i proizvodi. Ta generacija nadživljava svoju decu. Deca radosti su deca pioniri, deca koja slave Dan mladosti i Dan republike, deca koja otkrivaju rokenrol i deca koja stvaraju rokenrol, deca koja odrastaju odlaze u ratove i umiru kao heroinski zavisnici, navodi se u saopštenju.

Atelje je dodao da ta drama predstavlja i neku vrstu artikulacije kolektivnog sećanja društva i emocije o prošlom vremenu koje ostavlja trag u sadašnjosti.

-Deca radosti' nikako ne mogu biti okarakterisana kao neka biografska ili istorijska drama. Reč je o poetskoj drami, epskom narativu koji obrađuje temu pesništva, rokenrol pesništva i njegovog uzroka, konteksta koji ga stvara i konteksta koji ga guši i pretvara u sećanje -, dodaje se u saopštenju Ateljea 212.

Pozorište Atelje 212 osnovano je 12. novembra 1956. godine u prostorijama tadašnjeg dnevnog lista "Borba".

Osnovala ga je grupa reditelja, pisaca i glumaca sa željom da naprave teatar u kojem će se prikazivati komadi koji bi bili avangardni u odnosu na ostala pozorišta u Beogradu.

Prva predstava bila je "Faust", u režiji Mire Trailović.

Pojava Ateljea 212 značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, već i ovog dela Evrope. Atelje je osnovan kao pozorište u kome bi se igrala nova avangardna drama, od velikog uticaja u Evropi u to vreme. Osim toga, želeli su da osnuju pozorište koje će se i organizaciono razlikovati od postojećih, koje pre svega neće biti institucija.

U traganju za pogodnim prostorom u kome bi realizovali svoju ideju otkrili su čitaonicu novinske kuće „Borba“, a Borislav Mihajlović Mihiz nazvao je novo pozorište: Atelje 212. Publika je tog 12. novembra 1956. aplaudirala, a javnost je bila blagonaklona prema ovom neobičnom pozorištu s neobično izvođenim predstavama.
Tokom 60 godina koje su usledile, Atelje 212 je kroz svoje predstave, pisce i reditelje, a naročito kroz svoje velike glumce, izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.

Atelje 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo “Čekajući Godoa”, Semjuela Beketa, 1956. godine. Veliki uspeh ove predstave omogućio je čitavom nizu drugih avangardnih drama i autora da se pojave u pozorištu.

Sartr, Fokner, Jonesko, Kami, Pinter, Adamov, Ruževič, Džojs, Žari, T.S. Eliot, Vitrak, Šizgal, Kopit, Žene, prvi put su prikazani na ovoj sceni pred jugoslovenskom publikom. Pozorište Atelje 212 je otkrivalo i nove domaće pisce i igralo komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića…