Sergej Trifunović: Predstavom sam joj odagnao misli o samoubistvu

I pre nego što se pojavila na policama knjižara, knjiga memoarske proze “Stovarište” glumca Sergeja Trifunovića (49), obogaćena stihovima, uznemirila je učmalu kulturnu sredinu i probudila znatiželju. Ne bez razloga. Sergejov život deluje kao dobar road movie tokom kojeg je glavni lik, protagonista, obišao zanimljiva mesta, upoznao ništa manje zanimljive ljude i doživeo bezbroj neverovatnih događaja. Zbog toga je miks (auto)biografske proze i poezije špricer u kome će uživati svi koji cene iskrenost.

Pročitajte i Sergej Trifunović promenio profesiju - Advokatska tarifa po zakonu

Foto: Jovanka Bojković

Osim što ističe da ne namerava da postane pisac, vrhunski srpski dramski umetnik u intervjuu Gloriji otkriva neke od najzanimljivijih fusnota iz knjige u kojoj boravak u Americi zauzima značajno mesto.

- Ceo život pišem neke crtice, ali nemam ni vremena ni živaca da se tome ozbiljnije posvetim. Pisanje iziskuje samoću, susret sa sobom i kopanje po sebi, i zapravo je užasno nezahvalno. U timskom poslu uvek imaš fidbek, partnera. U glumi imaš s kim da razmenjuješ emocije, a ovde toga nema. Počeo sam time ozbiljnije da se bavim 2005. kad mi je Nenad Grujičić tražio da napišem tekst o Džoniju Štuliću, posle me je Perica Gunjić, tadašnji urednik Playboya, pozvao da pišem kolumne. Nina Gugleta iz izdavačke kuće Arete mi je predložila da napišem knjigu, kupio sam laptop, sedeo i pisao u vreme pandemije.

Pročitajte i Možda ovde osnujem porodicu - Sergej Trifunović otkrio svoje planove

Jelena Jovanov

Kao čoveku koji se dve trećine života bavi umetnošću, važni su mu komentari publike i kolega glumaca. Osluškuje ih, uveren kako se ogleda u mnogim očima, ne samo u jednom ogledalu.

- Nisam neotporan na komplimente, to nema veze s godinama, a od svih sa kojima sam radio dobijao sam ozbiljne pohvale. Međutim, najveći kompliment koji sam do sada dobio bio je od jedne žene koja je posle predstave “Voz” izjavila da je tri puta pokušala da se ubije i da joj to više neće pasti na pamet. To je najvažnije, kad nekom uspeš da pozorišnom predstavom promeniš život i odagnaš mu misli o samoubistvu. Onda si stvarno uradio veliku stvar. Intimno, veoma mi je važno da mogu da utičem na ljude na takav način, jer pozorište postavlja pitanja i nudi odgovore.

Teatar mu u doba pandemije ne nedostaje. Predstavu “Voz” Kormaka Makartija sa Vojom Brajovićem nedavno je odigrao 193. put. Igranje pred polupraznim salama mu deluje tužno i jadno i jedva čeka da epidemija prođe. Raduje se i novim pozorišnim projektima.

  Ceo intervju sa Sergejem Trifunovićem pročitajte u novoj Gloriji!  

Gloria