Milan Čučilović otkrio kako se snalazi u kuhinji: Za sebe mogu da kažem da sam dobar kuvar!

Autor: Vanja Vladičić

24.12.2020 16:25

Foto: Izvor:Mirjana Tasovac, Foto:Jakov Simović



Dok prelistava dnevnik svojih gastronomskih pustolovina, glumac Milan Čučilović Čuča otkriva da je njegova lazanja umalo završila na meniju jednog prestoničkog restorana i objašnjava šta se dogodi kada se u jelo stavi vanilin šećer umesto praška za pecivo

Dok čeka svoju scenu na filmskom ili serijskom setu, dramskom umetniku Milanu Čučiloviću Čuči (49) nije teško da učestvuje u spremanju hrane, bilo da je reč o krčkanju paprikaša u kotliću ili okretanju praseta na ražnju. Uveren kako hrana spaja ljude, praktikuje da sa prijateljima deli dobre zalogaje.

- Još kao klinac naučio sam da napravim doručak i podgrejem ručak. Roditelji su radili po ceo dan, tako da smo sestra i ja često ostajali kod kuće sami, pa smo bili prinuđeni da veoma rano savladamo osnove kulinarstva. Kada sam se odvojio od porodice i otišao u Novi Sad na Akademiju umetnosti, retko sam kuvao. Počeo sam to da činim kasnije, kada sam delio stan s bratom od tetke. Takmičili smo se ko će da pripremi bolji ručak ili večeru.

- Pravilo je bilo: ko izgubi, pere sudove. Sada kada se toga setim, mislim da smo obojica jednako često prali posuđe. Za sebe mogu da kažem da sam dobar kuvar posle tolikog iskustva. Ima nekoliko jela po kojima sam poznat među drugarima. Recimo, moja lazanja je drugačija od svih ostalih. Sa piletinom je, puno bešamela i barem tri vrste sira. Moj brat, koji drži restoran, hteo je da je uvrsti na jelovnik, pa sam otišao kod njegovih kuvara i napravio jednu veliku. Ispostavilo se da nema šanse da bude na meniju jer ne bi bila isplativa, porcija bi koštala ko zna koliko. Eto, da umem štedljivije, sada bih mogao da vam preporučim “Čučinu lazanju”.

Lov na pečurke

Savladao je razne načine pripreme hrane, a posebno se ispraksovao za specijalitete u kotliću.

- Na snimanju filma “Jedini izlaz” bili smo na terenu nešto više od nedelje. Svakog dana, od prepodneva do kraja rada, na setu se krčkao kotlić. Svi iz ekipe su grabili slobodan trenutak da učestvuju u kuvanju, a na repertoaru je bilo sve što se na ovaj način može napraviti: gulaši, čorbe, paprikaši. Na kraju dana u kotliću ništa ne bi preteklo. Što se mene tiče, visio sam pored njega sve vreme dok sam čekao scenu. Jednom smo čak ispekli prase. I u toj akciji smo svi učestvovali.

Na Divčibarama, gde je s porodicom, surugom, glumicom Milenom Pavlović, i njihovo troje dece, znao često da boravi, usavršio je jela od pečurki.

- Na planini je poseban užitak kuvati jer ionako nema nekog posebnog posla, a puno je slobodnog vremena, pa tom zadovoljstvu možete natenane da se posvetite. Od pečuraka se začas spreme razna lepa jela. Treba vam samo malo maslinovog ulja, čen belog luka i gotovo. Najviše volim rujnice i sunčanice. Ove druge su dobre i pohovane, sa nekim sosom. Razne vrste vrganja najradije koristim za paprikaše i pite.

Ceni sve gastronomske prakse, poštuje svačiji izbor. Povremeno primenjuje dijetu kako bi pročistio organizam i spremio ga za nove izazove.

- Imam prijatelje koji redovno poste, a i one koji su vegetarijanci. Kada mi dolaze u goste, hranu prilagodim njihovim željama i izborima. A dijete držim redovno bar dva puta godišnje, jer između njih vratim izgubljenu kilažu. Tako je to kada ste čovek koji voli da jede. Nisam za one dijete koje podrazumevaju lišavanje nekih namirnica. Kod mene se one uglavnom svode na brojanje kalorija, a trudim se da jedem sve, sem šećera. Od slatkog tada mogu da se suzdržim, to mi i nije neko odricanje, a hleb i ugljene hidrate uzimam samo za doručak. Ispostavilo se da mi takva vrsta dijete najmanje smeta. Naravno, ne mogu da kažem da prija. Nisam od onih koji mogu dugo da izdrže vežbajući, osim ako je to neophodno za ulogu. Opustim se kada nema mnogo snimanja i predstava. Posle se vraćam u normalu redukovanim načinom ishrane.

Pročitajte i Milan Čučilović: Moj sin je već sada pravi džentlmen

Jutarnji juriš na frižider!

Nakon “davanja duše” publici u pozorištu, mora nešto da prezalogaji pre nego što ode na počinak.

- Posao mi je takav da često kasno dođem kući. Sa predstave ili snimanja. A od pozorišta se, verujte mi, baš ogladni. Čovek mora da jede, iako je kasno. Inače, kada nemam predstavu, večeram u normalno vreme i do jutra nisam gladan. Zato ujutro čim se probudim “napadam frižider”. Doručak mi je omiljeni obrok. Pa čak i kada držim dijetu, za doručkom se ne odričem ničega.

Pedantan je čovek, što se odnosi i na nabavku namirnica. Isto tako je pažljiv kada jede van kuće, nije mu se desilo da strada od hrane sumnjivog kvaliteta, ali pamti gibanicu, domaću, od biranih sastojaka, koja je greškom kuvara imala nesvakidašnji ukus.

- Nikada nisam doživeo neprijatnost u smislu da mi se na tanjiru nađe nešto od čega može da me zaboli stomak. Vodim računa o kvalitetu namirnica koje kupujem. Jednom sam pojeo gibanicu u koju je umesto praška za pecivo stavljen vanilin šećer. Bila je vrlo zanimljivog ukusa. Ako me pitate ko ju je napravio, na to vam pitanje neću odgovoriti - zagonetno, kroz osmeh, zaključuje Milan Čučilović.