Dvadesetosmogodišnja slikarka Mina Radović u intimnoj abecedi otkriva zbog čega joj je pasta najčešće u rukama, kako su joj za bekstvo u samoću potrebni samo more i barka i zašto svaki put kaže prijateljima da je ‘gospođica’ kad joj ponude alkohol ili cigarete
a Apa-drapa. Moj stil, od koga ne mogu da pobegnem. Van ateljea se trudim da izbegnem isflekanu garderobu, ali ne vredi. Odustala sam!
b Boni. Pas. Moj pas. Aktivan koliko i ja. Od belog sam napravila šarenog bišona.
c “Courage”. Modna linija Marije Grahovac u kojoj me možete videti svaki put kada nisam u apa-drapa fazonu. Ta odeća poseduje snagu i hrabrost, koje su ponekad potrebne mojoj prirodi.
č Čežnja. Imam želju da je ponekad veštački proizvedem. Gradska brzina i buka je blokiraju.
ć Ćutanje kao inspiracija. U ćutanju je istina. Mnogo je dobro kada s nekim uspem da uspostavim taj vid komunikacije.
d Dremka. Ništa bez nje. Dvadesetak minuta, tek da prevaziđem naglu promenu vremena koja je
svakodnevna (ne)prilika ovog proleća u Beogradu.
dž Džep kao simbol novoustanovljenog sistema vrednosti. Oni s dubokim se bahate, dok oni s plitkim osećaju nemoć i poniženje. Nažalost.
đ Đavo, đavolak. Provokacija za stvaralaštvo.
e Evo, odma’, najčešća fraza s kojom se srećemo na svakom koraku. Svi je koriste u brzini, a niko ništa konkretno da uradi, završi ili, nedajbože, organizuje.
f Fen. Nije mi omiljen. Bolji je fenjer. Na njegovoj svetlosti se ne vidi neisfenirana kosa
g Gospođica ili gospoče. Kad god mi prijatelji, a takvih ima mnogo, ponude cigare ili alkohol, ja im se zahvalim i objasnim da sam “gospoče”.
h Hrana. Strast i preokupacija svakog dana. Zapravo sata. Zapravo minuta. Nikada neću razumeti ljude kojima se desi da zaborave na hranu.
i Iskušenje. Svemu mogu da odolim sem iskušenju.
j Jakša. To nije dečko, to je super dečko. Velika podrška, drug, savetnik, saputnik. Ispred svega - veliki prijatelj.
k Kreativnost. Način života. Početak i kraj puta. Često pomislim kako bi bilo lepo da se uvede obavezan predmet u školama pod imenom “podsticanje kreativnosti”.
l Lakoća. Lakoća stvaranja, lakoća saradnje s ljudima, lakoća življenja. Kad slikam s lakoćom, znam da sam na pravom putu, da radim pravu stvar.
lj Ljubav. A šta drugo? Jednako je umeće znati davati je kao i primati je.
m More, naravno. Sednem u barku, izađem iz Bokokotorskog zaliva, uputim se tamo gde nema ljudi, gde je modra boja mora, i ćutim. E, to stanje dokolice se u jednom momentu pretvara u čistu kreaciju.
n Nada. Nadica ladica, kako je zovem. Sestra. Dovoljno?
nj Njegoš. Nisam jedina koju slovo nj prvo asocira na vladiku Njegoša.
o Ostava. U njoj držim radove. To je moj depo. I stalno mi trebi veći.
p Pasta. Najčešće mi je u rukama. Pasta za slikanje, pasta za pranje zuba, pasta za skidanje mrlja po ateljeu, pasta koju jedem.
r Ratluk, omiljeni slatkiš. Ruže, jarkocrvene, gusto zbijene jedna uz drugu. Provokacija za sva čula.
s Slika. Moj jezik za sporazumevanje sa okolinom. Pomoću nje pokazujem emocije i način na koji vidim svet oko sebe.
š Šala. Ali ona neusiljena, koja dolazi prirodno, iz duha. Šala nije šala ako u sebi ima pogrdu, primitivizam, nevaspitanje.
t Tuluz-Lotrek. Dokaz da niski ljudi nisu mali. Genije koji je impresionizam uveo u moderno slikarstvo dajući mu šmek, kolor, ideju.
u Umetnost. Svaki put kad pokleknem, izgubim veru ili doživim razočaranje, ona mi pokaže da sve ipak ima smisla. Svetionik koji mi pomaže da uvek sigurno stignem kući, bez obzira na to koliko je bura snažna.
v Vrisak. Osećaj oslobađanja. Kad sam sama kod kuće, volim da vrisnem iz sveg glasa. Izvinjavam se komšijama.
z Zaliv ili zalivi. Hercegnovski i Bokokotorski. Svet za sebe, svet u meni.
ž Žena. Matrica postojanja. Moj motiv u slikarstvu.
Komentari. (0)