Marko Vidojković: Kako sačuvati razum na zatrovanim društvenim mrežama

Književnik, autor sve zapaženijeg romana ‘E baš vam hvala’, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega na instagramu prati profile afričkih ježeva i prasića, koliko je važno da znamo ulice kojima se krećemo i zašto mu je fantastika dobra drugarica

a Zaokruženo A, istetovirano na listu moje leve noge, skraćeno od ‘anarhija’. Svakodnevni podsetnik na to ko sam i šta sam. Korisno za život u vremenima bez ideala.

b Buca, nadimak mog ćaleta, koji je u međuvremenu napustio ovaj svet. Boban, nadimak mog ujaka, koji je u međuvremenu napustio ovaj svet.

c Crveni vetar, bend u kom sviram gitaru. Počeo sam da sviram i pevam sa nepunih petnaest godina, skoro deset godina pre nego što sam napisao prvi roman. Često se oni koji ne znaju šta znači biti u bendu čude što se ne otkačim muzike i posvetim se samo knjigama, a ja mislim kako je veća verovatnoća da će se desiti suprotno.

č Čovek. Na mikroplanu čovek može biti predivan, ali na makroplanu smo katastrofa. Destruktivni i autodestruktivni. Kakva opasna kombinacija. Toliko moramo da radimo na sebi da nam je bilo lakše da kolektivno dignemo ruke.

ć Ćosa. Moj drug iz osnovne.

d Dosada. Nepoznat pojam danas kada se drogiramo besmislenom razonodom sa mobilnog. Dosada je nekada bila sjajan motivator za velike poduhvate.

dž Džoni. Džoni Roten. Džoni Racković. Džoni sa Karaburme. Džoni Dep. Džoni Surovi. Džoni Štulić. Jeste li primetili da je život pun Džonija?

đ Đurđija.

e “E baš vam hvala”. Roman - desant, zahvaljujući kome sam se, između ostalog, našao i na ovim stranicama.

f Fikcija. Fantazija. Fantastika. Svakom piscu dobri drugari.

g Groblje. Jezivo mesto na kome, po pravilu, završava sve više i više nama dragih ljudi. Nečiji odlazak će nas toliko zaboleti da će nam posete groblju postati drage.

h Horor. Uplašiti publiku je veliki izazov, naročito ako na raspolaganju imaš samo slova. Već godinama želim da se oprobam u tome.

i Indijanci. Američki Indijanci, moj omiljeni narod. Bilo je dana kada sam kao klinac iz čista mira umeo da se rasplačem nad njihovom sudbinom.

Објава коју дели Marko Vidojković (@marko.vidojkovic) дана 11. Феб 2018. у 12:20 PST

j Jovana, ime junakinje moje prozne kolumne “Ispovesti jedne Jovane”, koja je ukinuta. Šta li se sad dešava između Jovane i glavnog junaka?

k Kornet. Kad sam bio klinac, prezirao sam kornet, taj grozni ali nužni deo sladoleda. Kad sam omatorio, zavoleo sam kornete. Isto važi za punjene paprike.

l Ludilo. Ludaku uopšte nije lako, jer on uopšte ne misli da je lud.

lj Ljubav. Čarolija koja dva bića spaja u jedno. Dok god ljubav postoji, oni koje spaja biće jači i srećniji nego što su bili pre ljubavi.

m Muzika. Najznačajniji ljudski izum. Organizovane vibracije koje putem vazduha dopiru do nas i izazivaju emocije. Muzika pomaže biljkama da rastu i kravama da daju više mleka. Marina, tako bih se zvao da sam bio devojčica.

n Navijanje. Više ne mogu da trošim vreme i energiju na nešto što je u osnovi besmislica. A još strašnije je kad je ta besmislica nameštena.

nj Njegoš, koji je celo slovo abecede rezervisao za sebe. Mada volim i njoke.

o Opozicija sam svakoj vlasti, a naročito lošoj.

p Pank. Prava stvar u pravom trenutku. Pank mi je pomogao da pobedim razvod roditelja, raspad Jugoslavije, život pod Miloševićem, život posle Miloševića i život koji živim danas. Pank mi je pomogao i da izgubim deo sluha, jer ga oduvek slušam najglasnije.

r Rat. Jedne noći, 1985, probudio sam se uveren da je počeo rat. Plakao sam i plakao, a keva i ćale su me tešili rečima: “To je bio samo san, nema šanse da bude rata”.

Објава коју дели Marko Vidojković (@marko.vidojkovic) дана 17. Јан 2018. у 9:39 PST

s Sneška, nadimak moje keve, kod koje ne propuštamo nedeljni ručak.

š Škola. Sjajno iskustvo. I osnovna i srednja. I fakultet, po starom programu.

t Tito. Tito mi je oduvek išao na živce zato što se ideja idolopoklonstva kosila sa komunističkim vaspitanjem koje sam spremno usvojio još kao trogodišnjak. Kasnije, kako je vreme prolazilo, a politički ideali postajali sve neuhvatljiviji, Tita sam kao istorijsku ličnost sve više poštovao, ali ne mogu reći da sam ga u jednom trenutku i voleo. Druge partizanske komandante, poput, recimo, Koče Popovića, voleo sam, pa čak i neke izmišljene.

u Ulica. Ceo život obeležen je ulicama. Bez obzira na to što su nekoliko puta menjale ime, tvrdoglavo ćemo ih, dok god smo živi, zvati nazivom koji nama odgovara. Starim dobrim. Svaki Beograđanin ima učitan u sebe zaseban plan grada, mrežu ulica koje čuvaju uspomene na njegov beogradski život. Moraš da znaš svoje ulice, da se ne izgubiš u životu.

Објава коју дели Marko Vidojković (@marko.vidojkovic) дана 6. Јан 2018. у 4:16 PST

v Vojska. Kao klinac jedva sam čekao da idem na odsluženje vojnog roka u JNA, međutim, pod Miloševićem mi je odlazak u vojsku delovao kao odlazak u zatvor, pa sam je godinama izbegavao, da bih na kraju bio proglašen vojno nesposobnim. Mrzim vojsku u bilo kom obliku.

z Zoran Đinđić, čovek koji je pokušao da preokrene mračnu srpsku istoriju, ali je ipak postao njen deo.

ž Životinje. U pokušaju da sačuvam razum, zatrovan nekontrolisanom mržnjom i patnjom koju ljudi seju po internetu, sa uživanjem na instagramu pratim profile afričkih ježeva, golubova, zečeva, papagaja, pataka i prasića.