Više od lepog vaspitanja: Ljubaznost ne otvara samo gvozdena vrata

Kada se dopadate drugima, to stvara prilike za učenje i nove vrste životnih iskustava koje vam pomažu da steknete prednost"Jedna od prvih lekcija koje dete nauči jeste koliko je važno biti ljubazan. I to je lekcija koja na decu može imati uticaja od trenutka kada se rode.

Prema jednom skorašnjem istraživanju, kvalitet nege u neonatalnoj intenzivnoj nezi može trpeti ukoliko su roditelji neučtivi. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Pedijatrija, koristilo je simulirane krizne scenarije sa glumcima "roditeljima" i plastičnim bebama "pacijentima". Nakon što se majka u jednom od scenarija žalila na bolničke usluge tako da osoblje čuje njene primedbe, lekari i medicinske sestre odmah su reagovali.

-Svi kolaborativni mehanizmi i stvari koje jedan tim čine timom, umesto četvoro pojedinaca koji rade odvojeno, pogođeni su izloženošću neučtivosti, kaže dr Arje Riskin, direktor neonatalne intenzivne nege u Medicinskom centru Bnai Zion u Izraelu i vodeći istraživač u ovoj studiji.

Čak i najblaže neprijatnosti u simuliranim kriznim situacijama dovoljne su da umanje dijagnostičke i proceduralne sposobnosti lekara i medicinskih sestara tokom ostatka dana, pokazuje istraživanje, što povećava verovatnoću za medicinske greške.

-Mi smo ljudska bića; grubost nas pogađa, dodao je dr Riskin.

Kada deca dospeju u školski uzrast, ljubaznost počinje da ima uticaja i na društvenu hijerarhiju.

U svojoj novoj knjizi Popular: The Power of Likability in a Status-Obsessed World, dr Mič Prinstajn, profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Severne Karoline, razmatra različite nivoe popularnosti među decom.

Prinstajn istražuje dve frakcije popularnog: dopadljivost i one koji žele status. Dopadljiva deca usvajaju interpersonalne veštine koje im služe i nakon što prevaziđu školski uzrast, dok će deca čija popularnost potiče iz negativnog ponašanja "verovatno razviti obrasce opasnog i riskantnog ponašanja" u adolescenciji, tvrdi on.

I mnogo je više stvari u igri od popularnosti, zaključuje Prinstajn.

-Kada se dopadate drugima, to stvara prilike za učenje i nove vrste životnih iskustava koje vam pomažu da steknete prednost, kaže.

Izvan konteksta interakcije lice u lice, ljubaznost je mnogo teže odgonetnuti kao osobinu, ali je to ne čini ništa manje važnom, smatra Rebeka Sabki, bivša direktorka odeljenja za inostrane studente na Dartmutu u Nju Hempširu.

-Problem je što u poplavi perspektivnih kandidata, mnoge ne možete razlikovati međusobno, makar na papiru, napisala je za Tajms.

Ali Rebeka odlučno tvrdi da je kvalitet koji kolege smatraju "najneodoljivijim" kod jednog kandidata - ljubaznost.

Ona se prisetila jednog kandidata čije je pismo preporuke napisao školski domar, za koje je istakla da je prvo koje je pregledala u 15 godina koliko se bavi studentskim prijavama. "Ovaj student, pisao je domar, imao je poštovanja za svaku osobu u školi, bez obzira na poziciju, popularnost ili uticaj", navela je Rebeka, dodavši da je odluka o njegovom primanju bila jednoglasna.

Ipak, pismo domara bilo je anomalija. Većina studenata prilikom prijave za koledž neće imati tako moćan primer svoje dobrodušne prirode.

-To je osobina na koju bi bilo teško ukazati na papiru, čak i da postavimo prava pitanja, istakla je. -S vremena na vreme, međutim, svejedno se ukaže sama.-