Supruga i sin najpoznatijeg srpskog kaskadera Dragomira Stanojevića, koji je iznenada preminuo krajem maja, otkrivaju kako je, pošto je lupio šamar Prletu u ‘Otpisanima’, od prvog negativca srpske kinematografije postao omiljeni junak publike
Najčuveniji srpski kaskader Dragomir Stanojević, poznatiji po nadimku Bata Kameni, otišao je sa životne scene 24. maja u 75. godini. Iako se iz posla povukao pre petnaestak godina, publika je i dalje pamtila njegove kaskaderske bravure u domaćim i stranim filmovima. Čoveka koji je tokom karijere imao višestruke lomove ruku, nogu, šake, ramena i brojne druge opasne povrede, izdalo je srce, otkriva njegova supruga Vesna Stanojević (63).
- Nije mogao još jednom da izađe iz krize, iako smo verovali da će se izvući - kaže Vesna. - Čovek se uvek nada do poslednjeg daha kad je neko njegov najbliži u pitanju, ali, nažalost, to se nije dogodilo. Ostavio je mene i sina Uroša da se borimo sa životom. Rastanak je uvek bolan, bez obzira na to kad se desi. Mnogo će nam nedostajati.
Vesna je sa suprugom proživela pola života, 11. juna obeležava njihovu 31. godišnjicu braka. Prvu bez njega. Bata je uvek bio fajter, nikad nije kalkulisao.
- Možda se sve to dogodilo zbog toga što je tako živeo, uvek punim plućima, bez zadrške. Do pre godinu, kad je doživeo moždani udar, svakodnevno je odlazio sa naša dva psa Donom i Bakom do Topčidera. Deset kilometara, po kiši, snegu, vetru. To mu je prijalo i veoma mu značilo za zdravlje, a kad bi se vratio kući, otišao bi do kafića ili restorana da obiđe prijatelje. Voleo je život i ljude, bio je boem.
Sin Uroš (29) otkriva kako se Bata nije opterećivao svakodnevnim stvarima poput plaćanja računa, nabavki, zamene dokumenata.
- Mama i ja bismo sve završili, a on bi samo potpisao. Uvek je imao ideje i sve je nekako moralo odmah da se obezbedi i uradi, istog trenutka, jer je bio vrlo nestrpljiv. Čekanje u redu za njega nije dolazilo u obzir, a čim mu je bilo bolje, iz bolnice nam je tražio da spremimo sve za registraciju auta.
DOGOVOR SA ZVEZDAMA
Kaskaderstvom se bavio skoro četiri decenije, i povukao se na vreme, smatra Vesna, jer više nije bilo velikih projekata i koprodukcija kao ranije, kad je bio u zenitu snage.
- Zvali su ga da radi i kad se penzionisao. Nije želeo. Mnogo je voleo svoj posao, ali nije hteo da radi sitne stvari i da se “šlepa”, što bi se reklo, pošto više nije mogao da izvodi sve kao kad je bio mlad. Nedostajao mu je film. Stalno ih je gledao i pozivao me da mu se pridružim, a moj večiti odgovor bio je: “Ajde, molim te, gledam te po ceo dan u kući, sad još treba i na TV-u. Ne pada mi na pamet”. Imala sam potpuno drugačiji odnos prema njegovom poslu. Nisam ga sve ove godine doživljavala kao filmskog radnika, nego kao supruga. U kući je bio samo naš Bata, ne javna ličnost. Kad bismo izašli negde svi zajedno, uvek bi ga prepoznavali, prilazili da se pozdrave, jednako znani i neznani. Uroš je bio iznenađen koliko mu je otac bio poznat i popularan. Odrastajući, nije bio ni svestan toga, pošto se Bata povukao kad je on bio baš mali. I njegovi drugari su se iznenadili kad su čuli da je on njegov otac.
Bata je karijeru počeo u koprodukciji “Dugi brodovi”, istorijskom spektaklu iz doba Vikinga, rađenom na crnogorskom primorju, koji je režirao Džon Kardif a producirao slavni “Metro Goldvin Majer”. Usledili su zatim brojni domaći i strani filmovi, zaigrao je u više od 500 ostvarenja kao kaskader ili epizodista, uz zvezde poput Anđelike Hjuston, Lija Marvina i Klinta Istvuda. Sa Telijem Savalasom, koji je poreklom bio Grk, sjajno se razumeo i odmah su se zavoleli.
- Trebalo je da me ubije dok skačem s nekog džipa, a bio je zapanjen mojim jezikom. Kad je čuo da sam iz Jugoslavije, rekao je da zna gde se ona nalazi, da je to ona mala zemlja s velikim srcem. Tako me je “kupio” za sva vremena, hteo sam da puknem od sreće i ponosa - otkrio je svojevremeno Bata.
Snimao je i sa brojnim domaćim velikanima, od Bate Živojinovića, Ljubiše Samardžića, Danila Lazovića, Dragana Nikolića, do Branislava Lečića, Žarka Lauševića. Mlađim kolegama je prenosio tajne i cake ovog teškog i opasnog zanata u kome čovek ima pravo samo na jednu grešku.
- Želeo je da pomogne i nikad mu ništa nije bilo teško da uradi za druge. Naravno, nije bio mađioničar da može baš sve, ali je uvek bio od akcije - tvrdi Vesna.
Najnovije.
Komentari. (0)