Una Gašić: Arhitektura, muzika i dobar espreso sa malo mleka

Tridesetšestogodišnja klavijaturistkinja i pevačica grupe ‘Bitipatibi’, arhitekta po obrazovanju, ne plaši se zaljubljivanja, srećnom je čini dobar espreso s malo mleka, a detinjstvo pamti po parkovima u Profesorskoj koloniji punim lešnika

Ime grupe je neobično. Ko ga je odabrao?

- U nekom trenutku ime benda je moralo da se smisli, da bismo se registrovali na “myspace” platformi. U jednom razgovoru sam čula “bi ti pa ti bi”, u smislu ma bilo pa prošlo. Dopalo mi se kako zvuči i kako izgleda napisano spojeno.

Najdraži nastup i zbog čega?

- Svi su mi nastupi dragi, uvek su tu divni ljudi, upoznala sam razne muzičare iz regiona, videla mnogo lepih gradova. Bila sam prvi put u Zagrebu, Rijeci, Ljubljani sa bendom, sa kojim volim da putujem.

Sitnica koja vas čini srećnom?

- Kada vidim da neko hrani mace, kuce ili golubove. Volim i kafu. Dobar espreso, sa malo mleka.

Plašite li se zaljubljivanja?

- Ne.

Kućni posao koji vam najmanje prija?

- Volim sve kućne poslove, to je dobar vid rekreacije.

Koje pesme naručujete u kafani?

- Kafane koje obilazim su zapravo kafići. I nemaju živu muziku, a di-džej uglavnom ne voli da ispunjava želje, čak i kad je to prijatelj.

Znate li uvek “brojno stanje” u garderoberu i cipelarniku?

- Sve po dva, imam neke cipele koje nosim i duže od deset godina. Vezujem se za garderobu i obuću, i bude mi žao kada krenu da se raspadaju, a nema lepših. Sada kada nađem neke cipele da su mi lepe, uzmem dva para, da duže traju.

Imate li kućnog ljubimca?

- Obožavam mačke i imam ih kod kuće. Posmatram ih i divim im se, od njih može dosta da se nauči. Imam i dve zebe, neumorne pevačice.

Album koji biste mogli da slušate ceo dan?

- Ima ih dosta. “Pan American”, “Quiet City”.

Gde vidite sebe za deset godina?

- Volela bih da radim u struci, kao arhitekta, ali i da imam i studio, stabilan bend. Da živim negde na moru, na nekom ostrvu, pravim muziku i možda neko vino.

Duga ili kratka kosa?

- Sigurno bih imala kratku kosu da mi to lepo stoji.

Gde pronalazite inspiraciju?

- Kod mene inspiracija dolazi kad ona želi, kao mačka, a kada je nema, ne forsiram stvaranje, nego obaveze koje prate bend. Ima ih dosta.

Čemu ste se u poslednje vreme od srca nasmejali?

- Najviše me nasmeje jedna moja drugarica, i jedno mače trapavo.

Po čemu pamtite detinjstvo?

- Po parkovima u Profesorskoj koloniji punim divljih lešnika, oba albuma nam se tako zovu - “Lešnici divlji”, i po letnjim raspustima na selu, Lazarevu kod Zrenjanina.