Direktor filmskog festivala ‘Slobodna zona’ u intimnoj abecedi otkriva zašto je prvu knjigu pročitao sa osamnaest, kako je ‘Roman o Londonu’ Miloša Crnjanskog najlepša ljubavna priča i zbog čega ga miris kafe asocira na početak dana
a Atelje Varan Pariz, škola dokumentarnog filma. Doslovno promenila živote mnogim učenicima, uključujući i mene.
b Bogdan. Moj sin. “Parkour and freerunning”. Plavooka munja.
c Crnjanski i “Roman o Londonu”. Najlepša ljubavna priča na svetu.
č Čačak, grad mog detinjstva. Balkanska ulica u kojoj sam odrastao. Komšije, prijatelji, smeh, igra, mali fudbal, zelene kajsije, rane trešnje, pocepana odeća, krvava kolena, razbijeni prozori, vožnja biciklima.
ć Ćorsokak. Ne volem!
d Dunav. Divan, trom.
dž Džezva. Miris kafe, ratluk, početak dana.
đ Đevrek iz Prizrena. Najukusnija brza hrana zauvek.
e Emilija. Moja majka. Domaćica. Iz naše kuće je nemoguće otići bez posluženja i praznih ruku.
f Film. “Ogledalo”, “Stromboli”, “Blissfully Yours”, “Avantura”, “Prezir”, “Odmetnik Ejvind i njegova žena”, “Samuraj”, “400 udaraca”, “Atalanta” i “Nula iz vladanja”.
g Gordijev čvor. Odlučnost pobednika.
h Haustori svih gradova na svetu. Beogradski posebno!
i Istra. Jadransko more, prostor sreće, lepote, odmora, smeha.
j “Jelena, žena koje nema”. Prva knjiga koju sam pročitao u životu. Imao sam osamnaest godina. Priznajem da nisam čitao ranije. Zaljubio se u književnost. Nepovratno.
k Kiš, “Grobnica za Borisa Davidoviča”. Čizme malinove boje. Ironija koja spasava patetiku. Svašta nešto, a zapravo sve.
l Lopta, košarkaška. Radmilo Mišović i Dragan Kićanović tvrde da tri lopte istovremeno mogu proći kroz obruč. Nepodnošljiva lakoća postojanja košarkaških majstora.
lj Ljiljana. Moja sestra. Apsolutno poverenje. Uvek tu.
m Makavejev Dušan. Retko gde ima toliko radosti, smeha, lucidnosti i bezobrazluka kao u njegovim filmovima.
n Novi Beograd. Tu živim, spavam, šetam, vozim bajs, sanjam, volim.
nj Njoke sa šafranom i rukolom. Najbolja hrana.
o Obućar. Moje prvo životno zanimanje.
p Pet. Broj koji volim.
r Radojko. Moj tata. Obućar. Lepe ruke. Lepe oči. Lep osmeh. Majstor.
s Sidro. Ne mogu racionalno da objasnim fascinaciju ovim predmetom.
š Šajka. Gde je sidro, tu je i šajka.
t “Travnička hronika” (“Konzulska vremena”), Ivo Andrić i san o slobodi naroda na Balkanu.
u Uf. Ništa pametnije mi ne pada na pamet
v Vetar. Obara veoma lako grane drveća. Čas na jednu, čas na drugu stranu. Najviše nas “lome” nevidljive ruke.
z Zimbabve. Nemam asocijaciju na slovo “z”, a ovo mi je prvo palo na pamet.
ž Želovo. Košarkaško igralište u Čačku. Nekada kultno basket mesto u bivšoj Jugoslaviji. Jedini motiv iz Čačka koji često sanjam. Živojin Pavlović. Zbog njegovih filmova sam počeo da se bavim filmom.
Komentari. (0)