Putovanje Borisa Trivana: Šta vas čeka u Kuala Lumpuru ako vam hotel preporuči Obama

Autor:

20.02.2017 19:34

Foto:

Foto:



Arheolog i programski direktor Instituta za digitalnu komunikaciju Boris Trivan u glavnom gradu Malezije otkrio je odličan bar na 33. spratu sa bazenom i pogledom na kule ‘Petronas’ visoke skoro pola kilometra

- Nikada nisam voleo odmore koji podrazumevaju beskrajna izležavanja po plažama, smaranja po kafićima i gledanje u pučinu. To mi je dosadno i uvek posle dva dana krenem da obilazim sva obližnja mesta, zavlačim se po uličicama, pronalazim galerije i muzeje, a do mora svratim tek nakratko da se okupam. Zato više volim “city break” odmore na kojima za nekoliko dana uspem da upoznam neki grad i ljude koji ga čine baš takvim kakav jeste.

Biljana-Bilja Krstić: I Bog stvori papriku

Čitava prethodna godina mu je, kaže,  bila toliko poslovno naporna da je doslovno imao samo dva slobodna vikenda.

- Mesecima sam maštao kako ću na zimu, kad konačno usporim sa poslom, otići negde daleko, jedino mi je bilo važno da to bude neka destinacija gde je toplo. Izbor je pao na Kuala Lumpur, prestonicu Malezije koja se vrtoglavom brzinom razvija u potpuno modernu metropolu. Iako jesam hedonista, nisam neko ko inače polaže previše na luksuzna putovanja, ali ponekad stvarno treba ugoditi sebi do te mere da se svi drugi bave tobom više od tebe, a da ti imaš samo jedan zadatak - da uživaš.

-Kuala Lumpur je milion kilometara daleko, a kako sam išao na svega nekoliko dana, bilo mi je baš bitno da to malo odmora ne provedem pod uticajem džetlega i znao sam da moram da biram najbolje. Ukratko: u biznis klasi “Qatar Airwaysa” em nema džetlega, em ima svega ostalog. Od hrane koja može da se meri sa najboljim beogradskim restoranima, preko “entertainment” centra sa najnovijim filmovima i serijama, sumanuto velikog kreveta u koji se sedište pretvori samo jednim klikom na dugme, a na drugi klik usledi masaža iz snova, pa sve do najsitnijih detalja kao što su vrhunski šampanjac ili “Armani” torbica koju svako dobije. Ipak, najveći utisak ostavljaju dame koje su mnogo više od stjuardesa. One se putnicima obraćaju imenom, jer ljudi ipak nisu brojevi.
Posle četiri i po sata leta do Dohe, kratkog predaha i šestoipočasovnog leta do Malezije, sleteli smo na međunarodni aerodrom “Klia”, jedan od najvećih u Aziji.

PLANTAŽE PALMI

Brzo smo se prilagodili na tropskih trideset stepeni, praćenih veoma visokom vlagom koja se, ako niste na nju navikli, vrlo teško podnosi. Dok smo se vozili ka pedesetak kilometara udaljenoj prestonici, pažnju su mi privlačile plantaže ogromnih palmi s obe strane auto-puta, koje su otprilike na dvadesetak kilometara od aerodroma počela da “presecaju” stambena naselja.

Ines Janković: Visoka moda za stolom

Kuala Lumpur se prostire na oko 250 kvadratnih kilometara i na svakom koraku su parkovi koje krase džinovske palme i drugo tropsko rastinje. Osim zelenila, najviše me je impresionirala atmosfera na ulicama. Malezija je dugo bila britanska kolonija, a u svim zemljama koje su bile deo tog kolonijalnog sistema ljudi imaju neki potpuno drugačiji “vajb” kad su u pitanju stranci, doživljavaju ih kao - imperijaliste. Međutim, u malezijskoj prestonici nisam stekao takav utisak. Stanovnici strance ne gledaju podozrivo, vrlo su prijateljski nastrojeni, raspoloženi i spremni da pomognu.

KULE BLIZNAKINJE

Arhitektura je neverovatna. Veliki deo građevina napravljen je poslednjih desetak godina i fasciniran sam količinom tona čelika i metala u kojima ljudi najnormalnije rade, pošto su zgrade uglavnom poslovne. Najpoznatije su kule “Petronas”, bliznakinje visoke 452 metra, koje se vide iz gotovo svih delova grada. Imaju 88 spratova, na 41. ih spaja most, i do završetka onih u Tajpehu bile su najviše bliznakinje na svetu. Noću su sjajno osvetljene, a sedište su nacionalne naftne kompanije “Petronas”, sponzora “Mercedesovog” tima u Formuli 1. Interesantno je da se u njima nalazi i raskošno uređena dvorana Filharmonije Kuala Lumpura. U holu je u mermernom podu urezana čelična zvezda, čije je središte - kažu - centar sveta, a kad na njega stanete bosonogi, navodno osetite energiju iz kosmosa. Probao sam, nije me “radilo”. Kule su tunelom s odličnom klimatizacijom spojene i sa tržnim centrom “Suria”, jednim od najvećih i najpopularnijih u gradu, koji izlazi na ogroman park s veštačkim jezerom i vodoskocima, okruženim brojnim neboderima u kojima su uglavnom hoteli. U jednom od njih, “Tradersu”, na 33. spratu se nalazi dobar “Sky Bar” koji ima zatvoreni bazen ali i odličan pogled na kule.

KIŠNE ŠUME

Atrakcija je i restoran “Astmosphere 360”, smešten u telekomunikacionom tornju “Menara”, visokom 421 metar. Vrti se ukrug, ali i zadržava na mestu s kog je pogled na kule “Petronas” najbolji, a ako se zbunite i ne možete da pronađete svoj sto, uslužni konobari će vam u tome pomoći. Restoran ima dve smene za ručak, u trajanju od po sat i po (hrana je, naravno, lokalna), i uvek je gužva, mesto se mora rezervisati unapred pošto ima mnogo turista iz čitavog sveta. Tik pored tornja je rezervat kišnih šuma, jedinih preostalih u gradu, koje su sačuvane zajedno sa životinjskim vrstama, pre svega pticama i papagajima, a mogu se posmatrati sa ograđenog vidikovca.

REPLIKA BIG BENA

Kuala Lumpur na malajskom znači “blatnjavo ušće” dveju reka. Obišli smo reke Klang i Gombak, i one zaista imaju boju blata, a na njihovom ušću nalazi se prva džamija izgrađena 1907. Moram priznati da ne deluje nimalo impresivno. U blizini je i zgrada Sultan Abdul Samad, koja potiče s kraja XIX veka, sa kulom i satom, replikom Big Bena, napravljenom povodom jubileja kraljice Viktorije. S druge strane ulice je Trg nezavisnosti, gde je 1957. prvi put podignuta zastava nezavisne države koja se tada zvala Malaja, na jarbol visok 95 metara, jedan od najviših na svetu. Baš to mesto bilo je simbol britanske kolonijalne vlasti, pošto su se tu nalazili tereni za kriket, ispred kraljevskog kluba “Selangor”, u koji je ženama bio zabranjen ulaz.

RODNI GRAD DŽIMIJA ČUA

Odmah pored parka je gradski muzej u kome je, osim istorijata grada, nastalog pre samo 120 godina, i obilja fotografija, napravljena i odlična audio-vizuelna prezentacija zajedno s ogromnom maketom urbanog jezgra. Zapravo, tek tu spoznate koliko je Kuala Lumpur veliki, a uz odlične vizuelne efekte saznate i ko je sve od poznatih koji su uspeli u životu poreklom odatle. U Ka-Elu, kako ga žitelji popularno zovu, rođen je i Džimi Ču, poznati svetski kreator ženskih cipela.

Kuhinja Marine i Marije Gobović: Dobro raspoloženje kao dodatak jelu

PROBLEMI SA MAJMUNIMA

Kineska četvrt Petaling, sa brojnim radnjama i tezgama na otvorenom, izgleda kao bilo koja druga u svetu, a u blizini je i kineski hram, u kome smo prisustvovali jedinstvenom obredu molitve. Tu je i najstariji hindu hram u gradu, koji potiče iz 1873. Pored je skromna prostorija u kojoj se ostavlja obuća, pošto se ulazi bosonog, a imali smo sreću da ga posetimo dok je trajala ceremonija venčanja.

Atrakcija je i krečnjačka pećina Batu, udaljena petnaestak kilometara od grada, do koje vode 272 strma stepenika. Ime nosi po reci koja tu protiče, a u samoj pećini je hram, jedno od najvećih hindu svetilišta van Indije. Posvećen je Muruganu, čija je ogromna skulptura u boji zlata postavljena pored stepenica, a makaki majmuni, kojih baš ima dosta, mogu vam otežati penjanje ili ukrasti hranu iz ranca ili džepova.

VIP ZABAVA

Azijska kuhinja je veoma raznovrsna, začinjena i pikantna, ali zbog problema sa želucem nisam mogao baš sve da probam. Osim indijskog restorana, gde se jela služe na listu banane i jedu rukama, najjači utisak na mene je ostavio lokal nacionalne kuhinje “Bijan”, u kojem smo probali malajske specijalitete koji su mi se veoma dopali, bili su po mom ukusu.

U gradu koji nikad ne spava noćni život je posebna priča. U kompleksu “Zuk” postoji nekoliko tematski potpuno odvojenih sala, od ultraekskluzivnih samo za VIP goste do onih gde se ljudi u metalnom kavezu i sedištu prikačenom na plafon voze i penom prskaju publiku. To mi je bilo zanimljivo više s fenomenološke strane, a pravi provod čeka vas u “Changkat Raja Chulanu”, ulici prepunoj restorana i klubova koji rade čitavu noć.

LJUBAVNI STIHOVI

Sećate se priče s početka da čovek ponekad sebi mora da ugodi do te mere da se svi ostali njime bave više nego on sam? E pa, ako idete u Kuala Lumpur, slobodno izaberite “Ritz-Carlton”. Ukoliko meni ne verujete, poverujte Obami, koji je takođe tu odseo. Ima milion razloga zašto je ovo najbolji hotel ikada, ali navešću samo dva: svako veče će vas na stolu sačekati najlepši ručno pravljeni kolači i uz njih uvek druga ljubavna pesma. Prvo sam se ponadao da sam se nekome dopao i da je došao kraj mojim ljubavnim jadima, ali sam se onda raspitao i shvatio da baš svi dobijaju toliko pažnje. Drugi razlog je - postoje sobe za nas pušače, koje inače svi tretiraju kao građane drugog reda. Posle toliko godina konačno više nisam morao da visim kroz prozor sobe i krišom pušim, već sam mogao kao čovek da popijem jutarnju kafu. Napokon se u jednom hotelu nisam osećao kao - u hotelu.

Kao i svaki dobar odmor i ovaj je proleteo, baš kao i povratak istim putem preko Dohe. Utisci sa putovanja će biti taman dovoljni da preguram još ovih nekoliko meseci beogradskog minusa koji me čekaju.

Komentari. (0)

Loading