Olivera Katarina o životnim nedaćama, depresiji i srpskom nemaru: Nisam zaslužila da se ovako mučim
23.09.2017 19:41
Foto:
Glumačka diva sve češće se suočava sa depresijom, volela bi da organizuje oproštajni koncert u Centru ‘Sava’, a uprkos teškoj materijalnoj situaciji, ne pada joj na pamet da svojim aristokratskim stopalima korača po blatu
Često sam depresivna iako sam po prirodi optimista. Ali, da li je moguće da pored onakve karijere, svega što sam uradila, na kraju života moram ovako da se mučim? Meni je to na momente smešno. Tragikomično - počinje ispovest za “Gloriju” legendarna umetnica Olivera Katarina.
Olivera Katarina: Prete mi tužbom zbog neplaćenih računa
Kaže da joj je muka od toga što se u Srbiji ni ljudi ni stvari ne vrednuju na način na koji bi trebalo.
- Imamo razne smešne pojave, starlete, mediokritete, i oni su puni para, ne znaju šta će od krpica, dok se većina pravih umetnika muči. Kako žive glumci, kolike su im plate u pozorištima, kako preživljavaju balerine koje od jutra do mraka vežbaju? Znamo da su to mizerna primanja.
Iako je i te kako svesna da je do para najlakše doći ulaskom u neki od rijalitija, glumačka diva koja se nalazi u nezavidnoj materijalnoj situciji to ne bi uradila makar joj poslednje bilo.
- Jeste tamo novac. Ali ja sam celog života čuvala obraz, pa zar da ga sad, na kraju, ukaljam? Da se sad prodam samo zbog para? Pa neću, makar crkla. Neću da uđem u to, ne pada mi na pamet. To je kao kad bih spustila nogu u blato. E neće aristokratsko stopalo da potone u blato.
VELIKA ŽELJA
Namerno potencira izraz “aristokratsko stopalo” jer se tako zove njena knjiga koju je prošlog jula u novom ruhu objavila izdavačka kuća “Kontrast”. Upravo zbog “Aristokratskog stopala” poslednjih nedelja ne uspeva da odgovori svima koji je pozivaju na književne večeri, od Užica, preko Pariza do Stokholma.
- U nekim mestima već sam govorila o tom novom izdanju. U međuvremenu sam dobila više poziva za gostovanja u Evropi, za književne večeri, ali i za koncerte. U Švedsku ću ići krajem meseca ukoliko uspem da, kako se to sad kaže, zatvorim finansijsku konstrukciju. Nadam se da ću uspeti da organizujem i veliki oproštajni koncert u Centru “Sava”. Treba mi pokrovitelj, u pregovorima sam sa nekim imućnim ljudima, videćemo šta će biti. Mislim da bi i na taj način trebalo da obeležim 50 godina “Skupljača perja”. Jer ako je naš film izazvao onoliko interesovanje u Kanu, sigurna sam da će biti zanimljivo i u Beogradu.
Olivera Katarina: Samoća je moja sudbina
Svesna da su istinskim umetnicima danas, više nego ikad potrebni menadžeri, pritom čvrsto rešena da više ne govori javno o svojoj materijalnoj situaciji, diva ističe da nikad nije umela s novcem.
- Pravi umetnici ne znaju s parama, ni kako se do njih dolazi ni kako se one čuvaju. A ja se nikad nisam snalazila u tim menadžersko-ekonomskim poslovima, jer da sam to umela, mnogo bih više radila i češće bih bila pred publikom. Ali, neću više o tome. Želim nešto drugo da kažem, a to je da zaista mislim da nisam zaslužila da ovako živim, da sam pošteno radila i dosta uradila na promociji srpske kulture u svetu, od Japana, preko Evrope, Amerike do Rusije. Skoro da nema veće zemlje u kojoj nisam bila i u kojoj nisam sa ponosom predstavljala kulturu svoga naroda. Da sam na Zapadu, živela bih kao bubreg u loju, da sam na Istoku, isto tako bih uživala. Jer svuda se više cene priznati, pravi umetnici nego kod nas. Teši me samo što me narod voli, svuda dočekuje sa ovacijama i stalno pita kad ću opet da napravim koncert za pamćenje.
Zvezde.
