Od A do Ž: Aja Jung

Direktorka Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za umetničku igru, dobitnica Ordena umetnosti i književnosti u rangu viteza Ministarstva kulture Francuske, u intimnoj abecedi otkriva zašto je njen čukundeda juvelir odabrao baš Beograd da u njemu započne posao i zasnuje porodicu, kako joj je đevrek bio omiljeni doručak u detinjstvu i zbog čega se uvek rado vraća Toskani

a Akram Kan, ozbiljno dobar koreograf. Avioni, jer su pomeranja izuzetno važna da shvatimo ko smo, gde smo i šta radimo.

b Barišnjikov. Jedan i jedinstven. “Bele noći”, film koji sam gledala milion puta. Beograd, grad u kome je sve manje Beograđana i onih koji imaju predispozicije da to postanu.

c Car. Poslednji kineski. Bertolučijev spektakl. Imala sam ovog proleća priliku da posetim Zabranjeni grad. Ukupno 800 građevina broji ovaj kompleks, sa tačno 9.999 prostorija. I tamo se više ne snimaju filmovi.

č Četrnaesti Beogradski festival igre. Fantastičan program! Važno uputstvo za pravljenje festivala jeste da svaka naredna edicija mora da bude drugačija i bar malo bolja od prethodne. Za sada nam dobro ide.

ć Ćorsokak. Ovaj, naš.

d Dora, moja starija kćerka. Poslušna, ozbiljna, tiha i uspešna. Dar, na grčkom. Dorćol i Dorćolci. Posebna vrsta ljudi. Lokalni mangupi svetskih manira.

dž Džek rasel terijer. Moj mali beli pas koji stalno i na svakoga laje. Kažu da su svi psi koje šetam pomalo nepredvidivi. Na gazdaricu.

đ Đevrek u Solunu. Kada sam bila mala, to mi je bio omiljeniji doručak. Cela ulica Cimicki je mirisala na đevreke i kolače čuvenog Totisa sa Aristotelovog trga.

e Energija. Inteligencija. Znanje. Moćne supstance koje u dobroj kombinaciji uvek naprave razliku između posebnosti i proseka.

f Frači Karla. Neizbežno poglavlje u istoriji baleta i divna umetnica koja je otvorila jedno izdanje Beogradskog festivala igre. U kafeteriji koja nosi njeno ime uživam u prvoj jutarnjoj kafi.

g Grčka ambasada, preko puta kuće koju je sagradio moj čukundeda, juvelir i sajdžija Karl Georg Jung, kada je došao iz Diseldorfa. Decenijama u našoj familiji pominjan kada god je bilo teško i neizvesno, jer su svi verovali da je mogao da izabere ćošak u nekoj mirnijoj i sigurnijoj zemlji.

h Harisijades, jedna stara dorćolska familija. Prijatelji, bez obzira na vreme koje leti. Hortenzije u našem dvorištu, dok ih nije pojeo zec.

i Izrael je zemlja savremene igre. U Tel Avivu se rodio Beogradski festival igre.

j Jirži Kilijan, slavni koreograf. Bilo je teško poverovati da će on ikada posetiti Beograd. A došao je, i to dva puta. Pravimo planove za dalje.

k Krf. Mesto gde sam provela šest zanimljivih godina, dobila još jedan pasoš, ličnu i poresku kartu.

l Lorens Darel je dobro opisao život na Krfu i suživot sa ostrvljanima. Smejala sam se kada sam čitala prvi put, a onda shvatila da sam otkrila veoma precizan priručnik, nimalo duhovit.

lj Ljubav. I ljudi, kojima ponekad treba oprostiti. Nikada ne znate šta su razlozi njihovog pogrešnog činjenja ili loših emocija koje nose.

m Milanska Skala i bezgranična upornost da pred našu publiku dovedem Balet ovog teatra. Od prvog susreta pa do aplauza u Beogradu samo je Rikardo Muti bio ubeđen da će se to gostovanje zaista i dogoditi.

n Nacionalna fondacija za umetničku igru. Misija koja konačno postaje vidljiva.

nj Njujork, mesto mog odrastanja i stalne inspiracije. Nešto kao centar sveta. Njoke. Kada bih samo smela da uživam u hrani onoliko koliko bih želela.

o Opera u Parizu. Operska i baletska publika se gaji od malih nogu. Jedna od najvažnijih uloga državnih institucija kulture i nacionalih teatara jeste stalno obnavljanje publike. To je neprekidni proces. Naravno, samo u zemljama u kojima postoji potreba da nacija bude kulturna i misleća.

p Palermo, grad koji obožavam. Nije čudo da je Venders bio oduševljen tom jedinstvenom atmosferom i neponovljivom egzotikom kulturnog raskršća.

r Ringišpil. Onaj u Central parku ili u čudesnoj Luki na Pjaci Napoleone. Čak su italijanski ringišpili i melodije koje emituju uklopljeni u istorijsku celinu.

s Sreća. Biti na pravom mestu u pravom trenutku. Svilena haljina, jer je leto na izmaku.

š Škotski plesni teatar. Zanimljiva trupa. Dolaze na naredni festival sa komadom popularnog Damijena Žalea. Baš taj mladi umetnik potpisuje “Bolero” u sinergiji sa Marinom Abramović za Balet Pariske opere.

t Toskana. U svako doba godine. Znam da me tamo neko čeka, ali imam još mnogo toga da uradim ovde.

u Umetnička igra, a nikako ples. Uspeh, onaj neoprostivi.

v Vitez iz strme Francuske ulice, gde nije jednostavno hodati u štiklama. Hvala Francuskoj. Počastvovana sam ovim priznanjem i delim ga sa svim francuskim umetnicima koji su učinili da Beograd postane jedna od glavnih asocijacija kada se u svetu govori o baletu i igri.

z Zoi, moja mlađa kćerka. Neposlušna, nemirna, neumorna, ali zabavna i zabrinjavajuće ambiciozna.

ž Život, ili zoi na grčkom. U Srbiji se život proživljava (ili preživljava) kao da nekoliko novih stoje u rezervi, pa se čeka da ovaj iscuri kako bi iz kredenca bio izvučen onaj koji se sanja.