Milena Kitić otkriva zašto se nije pisalo o njenom razvodu od Milana Panića

U životu operske dive Milene Kitić (46), koja je nedavno posetila rodni Beograd, mnogo šta se promenilo u poslednjih šest godina. Između ostalog, okončala je i brak sa Milanom Panićem (86), jednim od najbogatijih Srba u dijaspori, bivšim premijerom SR Jugoslavije, s kojim ima petnaestogodišnjeg sina Milana Spensera.

Upoznali su se 1995. u Beogradu na proslavi 50. rođendana farmaceutskog giganta “Galenika”, koji je tada bio u Panićevom vlasništvu, gde je Milena pevala. Tada su počeli da se viđaju, ona je godinu kasnije počela karijeru u Nemačkoj i nizala uspeh za uspehom, ali zbog ljubavi se 2000. preselila u Ameriku. Godinama su slovili za jedan od najintrigantnijih parova, Amerikanci su ih poredili sa Marijom Kalas i Aristotelom Onazisom.

Lepa plavuša zlatnog glasa, omiljena Karmen mnogih domaćih zaljubljenika u operu, za magazin Gloria je ispričala kako se snašla u ulozi singl mame i zašto sve češće citira staru jevrejsku poslovicu: “Dabogda bio zdrav, bogat i nepoznat”.

Kako je moguće da mediji sve ove godine nisu pisali o vašem razvodu?

- To je iz razloga što nijedno od nas nikada nije volelo da priča o našem privatnom životu za javnost. Tako će biti i ubuduće. Ostali smo veliki prijatelji i to nam je oboma najvažnije.

U međuvremenu, zbog rođenja sina potpuno ste se povukli sa scene. Posle koliko vremena ste se vratili i šta je bilo najteže u tom procesu?

- Pet godina nisam nastupala kako bih se posvetila detetu. Najteže mi je palo što sam posledično otkazala nekoliko fantastičnih ugovora sa Metropoliten operom. Kako bilo, prioriteti su se u životu promenili, a scena je uvek bila tu i čekala. Kada sam osetila da je vreme da se na nju vratim, preduzela sam korake i, iskreno, činilo mi se da nikada nisam ni prestajala s nastupima. Na izvestan način taj hijatus, praznina, čak i mom glasu je izuzetno prijao.

Otvorili ste i svoju školu, jeste li zadovoljni kako funkcioniše? Koliko vam pedagoški rad oduzima vremena?

- Da, oformila sam “Milena Kitic Vocal Studio”, što je bio logičan nastavak mog rada sa brojinim mladim pevačima u poslednjih desetak godina. Kada mi je vreme dozvolilo da se i tome posvetim malo više, proširila sam studio, koji sada pohađa oko 50 studenata starosti od 15 do 50 godina. 

Sarađujete i sa gospođom Dubravkom Zubović, često zbog nastupa njenih studenata odlazite u Rim, a nedavno ste bili i u Beogradu. Jeste li uživali u domaćim specijalitetima, i da li ste od onih koji uvek u koferu nađu mesta za teglu omiljenog slatkog?

- Srpska hrana priziva veliku nostalgiju u živote nas iz dijaspore, čak i “na oko”. Ne sećam se da sam ikad na društvenim mrežama okačila više slika domaćih jela nego sada, tako da je jedan od komentara bio: “Radiš li išta osim što jedeš?” Ne bih odbila ni teglu slatkog, ali prioritet imaju burek, pecivo, ćevapi, kajmak i definitivno sve vrste rakija. Ono što nikada ne propustim da ponesem za Kaliforniju jeste viljamovka sa kruškom u flaši, to je i jedan od najupečatljivijih poklona, nešto što ne postoji u SAD.

Šta vam najviše nedostaje u Americi?

- Naš humor i provod za koji smo mi u Beogradu, odnosno generalno u Srbiji, specijalisti, kao i moji stari prijatelji iz detinjstva sa kojima sam odrasla i delila iste životne stavove.

A šta vam smeta u Beogradu?

- Smetalo mi je, a i dalje mi smeta isto ono na šta se i svi ostali žale, što je delimično i bio razlog zašto sam otišla iz zemlje. Ali, presudila je i sama priroda mog posla, s obzirom na to da umetnost, opera, pripada svim nacijama.

Deo ste svetskog džet-seta, kako biste opisali to društvo?

- Kao generalnu opasku mogu reći da nije uvek lako biti deo tog sveta, jer te ljudi uvek posmatraju kroz lupu, kako privatno tako i poslovno. Kako vreme prolazi sve više volim da navodim divnu jevrejsku poslovicu: “Dabogda bio zdrav, bogat i nepoznat”.

Koliko u današnje vreme važi ona “plemstvo obavezuje” i vaspitavate li sina u tom duhu?

- Vaspitavam ga, pre svega, da bude dobar čovek, vredan i radan, što on i jeste. Izuzetno je inteligentan, zanimaju ga mnoge sfere, biznis, umetnost, uključujući i klavir. Moja želja je bila da ga otac i ja naučimo ono što i sami znamo, a na njemu je da odabere u čemu najviše uživa, šta ga najviše ispunjava. On je trenutno tinejdžer i ne voli da se pojavljuje u javnosti, a ja se trudim da poštujem njegovu volju.