Lula Živojinović: Nikada se neću navići na život bez Bate
22.05.2018 09:50
Foto:
Na današnji dan pre dve godine napustio nas je legendarni glumac Velimir Bata Živojinović.
Jednog od najpopularnijih i najvećih posleratnih jugoslovenskih i srpskih glumaca ne zaboravlja publika od Srbije do Kine, ali proslavljeni Valter ipak najviše nedostaje njegovoj porodici, ćerki Jeleni, sinu Miljku, unucima i supruzi Luli.
Tuga, bol i nepregledna praznina i dalje su u njihovim srcima... a o tome kako se nosi sa gubitkom svoje najveće ljubavi svojevremeno je u potresnoj ispovesti za "Gloriju" govorila Batina supruga Lula Živojinović.
Prenosimo deo njene intimne priče..
– Osećam prazninu. Ostala je velika, nepregledna praznina iza mog Bate za koju uopšte nisam sigurna da bilo ko i bilo šta može da popuni – kaže Lula u ekskluzivnom intervjuu za “Gloriju”. – Osećam da sebe doživljavam na potpuno drugačiji način, iz jedne sasvim nove perspektive.
Sećanje na Batu Živojinovića: Šta su o legendarnom glumcu mislili Tito i Romi Šnajder?
Da li ste svesni da Bate više nema ili ste još u fazi odbijanja suočavanja sa realnošću?
– Svakog trenutka sam svesna da ga nema, mada jedan deo mene neće da se suoči s istinom. Ceo naš život je bio sačinjen od međusobne ljubavi, od zajedničkih trenutaka. Sve one svakodnevne sitnice i male pažnje od kojih se sastoji sam život bile su deo našeg odnosa, naših života. Sada toga nema i veoma je teško to prihvatiti. Teško mi je i da izgovorim, a kamoli da se suočim s time da ga više nema. Nikada se neću navići na život bez Bate. Zauvek će mi nedostajati, svakog trena i u svakoj situaciji.
Kako je Bata Živojinović govorio i Titu: Zvao me je Zagorac, a ja sam mu krao cigare!
Koja je bila njegova poslednja želja?
– Najveća Batina želja poslednjih deset godina bila je da se skine ljaga s naše porodice i okonča taj nesrećni sudski proces protiv našeg sina, bez koga smo takoreći ostali. Imali smo puno poverenje u naše pravosuđe, u neku iskonsku pravdu. Međutim, poslednje godine života proveli smo bez svog Miljka, u lažnoj nadi da će se ti ljudi koji su nam sve ovo učinili konačno zadovoljiti i ostaviti nas na miru. Nisu nam omogućili čak ni da budemo zajedno na sahrani.
Velimir Bata Živojinović: Kako je legendarni Valter želeo da postane kauboj
Četiri godine ste se borili za supruga. Kako ste izdržali mentalne i fizičke napore da budete snažni i optimistični u situacijama kad i najčvršći pokleknu?
– Poslednje četiri godine su bile najteže, ali njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo pokretanjem sudskog postupka protiv našeg sina pre deset godina. Tada je doživeo infarkt. Zajednički smo se borili protiv niza teških oboljenja. I pobeđivali smo. Čak i u tom periodu u našem domu je bilo vedrine, pesme i optimizma. Nikada nismo dozvoljavali da nas tuga i bol skrhaju, naprotiv, iz problema smo izlazili snažniji. Meni lično za mog muža, za moju ljubav, nikad ništa nije bilo teško ni nemoguće. Ne vidim kako bi drugačije i moglo da bude.
Priča o prijateljstvu Bate Živojinovića i Borisa Dvornika
Proveli ste pet i po decenija s Batom. Kako biste opisali vaš odnos i brak?
– Kao veliki sklad, sazdan pre svega od ljubavi i poštovanja, ali koji ne bi dugo opstao da nije bilo svakodnevnog razumevanja i tolerancije. U početku smo bili sasvim sami, kasnije su se deca, a sada, evo, i unuci savršeno uklopili u naš način vaspitanja i sistem vrednosti. Naravno, Batina profesija i njegova neverovatna posvećenost radu doprineli su tome da ceo naš zajednički život liči na jednu veliku avanturu, u kojoj smo ga svi mi iz porodice dosledno pratili i podržavali. Stekli smo divne prijatelje, imali priliku da upoznamo najinteresantnije ljude našeg doba, i zato se opet okrećem ka budućnosti, u želji da unucima prenesem tu čaroliju koju smo Bata i ja zajednički decenijama stvarali.
