Feđa Stojanović: Bez dobre drame nema ni bogatog ulova na Indijskom okeanu

Glumac Feđa Stojanović (68) tek iz drugog pokušaja uspeo je da ostvari svoj veliki san - da peca u Indijskom okeanu. Kad je prvi put bio u Australiji 2009. godine, domaćini su hteli da mu ispune tu želju, čak su iznajmili i brod, ali ih nije poslužilo vreme, bili su ogromni talasi i duvao je snažan vetar pa od svega toga nije bilo ništa. Prilikom drugog boravka u toj zemlji, u novembru i decembru prošle godine kad je s Nedom Arnerić tamo gostovao s predstavom “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo”, uspeo je da ode na pecanje i čak ulovi prilične količine ribe.

- Moj prijatelj Ivan Vasev, zvani Vanja, koji živi u Pertu, setivši se koliko sam bio tužan kad mi je prošli put propao užitak, odlučio je da me ponovo povede u ribolov - kaže Feđa. - Išli smo jedrilicom njegovog prijatelja, kojoj je skinuto jedro, i to na mesta u okolini Perta gde ne zalaze turisti nego samo domaći ribolovci. Iz marine smo se zaputili ka jednom ostrvu na desetak kilometara od grada koje s jedne strane izgleda potpuno pusto, a na drugoj, okrenutoj ka pučini, nalaze se ekskluzivni hotel i kafić u koje dolaze samo milijarderi. U blizini tog ostrva se dubina mora naglo smanjuje s tridesetak na deset metara, a upravo na takvim lokacijama gde se dubina vode naglo menja ima baš mnogo ribe. Vanja očigledno zna te ribarske “cake” pa smo za nekoliko sati upecali više od dvadeset kilograma ribe.

Popularni glumac i strastveni pecaroš tu je doživeo neverovatno iskustvo, nešto što je ranije imao prilike da vidi samo u specijalizovanim televizijskim emisijama.

- Gledajući ih, mislio sam da to sve ne može da bude istina, da je nemoguće da ribe tako grizu i nasrću na udice, ali sam se uverio da je ipak moguće. Iskreno, nisam neki veliki poznavalac ribolovstva, samo obožavam da pecam. Ipak, moram drugima da razbijem iluzije, svako bi na takvim mestima bio veoma uspešan. Mi smo lovili na komade lignje, a dovoljno je i parče hleba na udici da imate dobar ulov. Indijski okean specifičan je zbog neverovatne, nežne tirkizne boje, ali i prebogatog podvodnog sveta. Bili smo okruženi ribama najraskošnijih boja, od crnih, belih, braon, do plavih, žutih, crvenih, kakve sam viđao samo u akvarijumima u Sidneju ili Pertu. Čak smo lovili i neke vrste kod kojih se ženka obavezno vraća u more. To su neki njihovi lokalni propisi. Zadržavali smo samo mužjake, a ženke smo skidali sa udica i pričali im da se ne plaše, da ćemo ih vratiti u vodu.

Povratak porocima ili zašto je inspektor Marjanović testirao odlučnost Tihomira Stanića

BRČKANJE ZIMI

Australijski prijatelji kojima je kasnije pričao o tom iskustvu pitali su ga da li je eventualno ulovio ribu zvanu King Džordž, koja je tamo najcenjenija.

- Nažalost nisam, upecao ju je vlasnik jedrilice koji je išao s nama. Ta riba je zaista posebna, potpuno je srebrna i veoma na ceni zbog neverovatno ukusnog mesa. Ogroman užitak na kraju se pretvorio u veliki problem, pošto je svu tu ribu trebalo i očistiti, a nije imalo smisla da čoveku prljamo jedrilicu. Nije bilo govora ni da sav ulov nosimo kući i čistimo, pa smo se odlučili da taj prljavi posao obavimo na plaži. Izgladneli galebovi su nam “pomagali”, da ne kažem da su kidisali i pokušavali da nam ribe otmu iz ruke, pa nismo ni plažu zaprljali. Inače, u okolini Perta sve plaže su peščane i kilometarske, pa na oko kilometar-dva oko vas nema žive duše.

Ribu su spremili i u slast pojeli, a Feđa je domaćici otkrio trik kako da je najbolje ispeče.

- Pošto pecam godinama, s vremenom sam pokupio od majstora razne cake, a tajna dobro pečene ribe jeste u tome da se soli samo iznutra, a ne spolja, i da mora da bude potpuno suva kad je stavljate na roštilj kako se ne bi zalepila i raspala. Inače, najviše volim da pravim ribu samo s peršunom i belim lukom, onda ima najbolji ukus. Vrste koje smo tamo ulovili nemaju ukus na koji smo mi navikli, i da nisam znao o čemu je reč, pomislio bih da je u pitanju neko belo meso.

Neda Arnerić: Poželite mi da i dalje trajem, bez glume bih bila vrlo nesrećna

U Sidneju je obišao i čuvenu riblju pijacu, koja ga je oduševila bogastvom izbora.

Jugoslava Drašković od “Srećnih ljudi” do “Zone Zamfirove”: Kako me je Đina zauvek obeležila

- Na tezgama se nude sve moguće morske životinje, prava čudesa, od riba koje nikad ranije nisam video čak ni na fotografijama, preko raznih hobotnica do ogromnih rakova. Na licu mesta birate šta želite da jedete, oni vam to spreme i i onda možete da uživate u savršenim ukusima na obali mora. Ali, valja se spremiti za grabljive galebove i posebno ibise, koji su u stanju da s onim svojim povijenim kljunovima kradu hranu i iz tanjira. Njihova drskost je neverovatna.

Od svih mesta na kojima je tokom decenija pecao, najviše mu se svideo Indijski okean, ne samo zbog boje i bogastva podvodnog sveta nego i stalne temperature od 21 stepen, zahvaljujući čemu se čak i u decembru kupao. Voleo bi da zabaci udice i u nekom drugom južnom ili tropskom moru, ali i u Sibiru.

- I Južna Amerika i Rusija, odnosno Sibir, moja su velika želja. Slušao sam da u Sibiru postoje čudesna mesta gde kilometrima unaokolo nema žive duše, do kojih se ide specijalnim džipovima. Sanjam o tome da baš tamo zabacim udicu i okušam sreću. Sad idem na gostovanje u Kanadu i Ameriku, čuo sam da je Kanada dobra za pecanje, ali nisam “zimski” tip i ne privlači me da se smrzavam na ozbiljnom minusu, više sam raspoložen za neke tropske krajeve i topla mora, pošto mrzim sneg i hladnoću - iskren je Feđa.