Dejan Dedić: Ne volim da mažnjavam, volim da osvajam

Dvadesetsedmogodišnji glumac, član Ateljea 212, u kom je nedavno imao premijeru predstave ‘Ljubav, ljubav, ljubav’, voli da osvaja, najveći peh u poslu mu se desio kada ga je udario kombi na snimanju serije ‘Ubice mog oca’, a iz rodnog Prokuplja mu mnogo toga nedostaje

Koja uloga vam je najlakše pala?

- U svim ulogama tretiram problem koji je gorući, a nijedan problem nije lak jer onda ne bi ni bio problem. Ali trudim se da igra deluje lako.

Šta vam nedostaje iz rodnog Prokuplja?

- Hisar, Borovnjak, Toplica, korzo, “Mali parkić”, Veliki park, semenke na klupi, staro društvo, porodica, stare ljubavi, nekoliko prijatelja, kumovi, Nana i deka, Kokavac i baka, kompanije i još svašta nešto.

Najveći peh na sceni ili setu?

- Udario me kombi na snimanju serije “Ubice mog oca”.

 

Koga biste poželeli da vas poljubi za laku noć?

- Ženu.

A koga za dobro jutro?

- Onu od malopre.

Da ste sportista, bili biste?

- Košarkaš, golman, teniser, odbojkaš ili kik bokser. Sve sam to trenirao.

Šta u vama budi optimizam?

- Ljubav prema ljudima, dakle prema svetu.

Muzika koja je obeležila vaše odrastanje?

- Od Tome Zdravkovića, preko Dina Martina, Pepina di Kaprija, Domenika Modunja, The Beatlesa, Animalsa, Talking Headsa, White Stripesa, Daft Punka do Toma Vejtsa. I još mnogo toga.

Koji je bio vaš tinejdžerski san?

- Da postanem glumac, a sada maštam o tome da postanem umetnik.

Leskovačka pljeskavica ili suši?

- I jedno i drugo.

Omiljena replika iz uloge?

- “Na svetu je uvek ista količina suza, za svakog ko negde prestane da plače, negde drugi neko počne. To važi isto i za smeh”, kaže Poco u drami Samjuela Beketa “Čekajući Godoa”.

Stiglo je proleće, šta se u vašem životu promenilo?

- Garderoba i raspoloženje.

Jeste li nekada, makar kao dete, poželeli da maznete tuđe?

- Jednom sam ukrao privezak i posle nisam mogao da spavam noćima, ne volim da mažnjavam, volim da osvajam.

Koju rubriku prvo pogledate u novinama?

- Sport.

Jeste li namćor kada se tek probudite?

- Zavisi kako sam zaspao.

U modi su putovanja u svemir, da li biste otišli kada bi vam neko poklonio kartu?

- Šta će mi svemir kad ne mogu za života ni ljudi da se nagledam, a u nama je kosmos. Dakle, ne.