Milivoje Mlađenović:

Od A do Z

a

Ambijentalni teatar, najizazovnija igra i najveći rizik za sve scenske praktičare, za glumce, ali i za publiku. Pa ipak, da sam neki veštac, mnoge naše gradove u pozornice bih pretvorio. Sombor na prvom mestu, jer ima jake temelje. Pristrasno skroz, razumljivo.

b

Bajka, premudrost i iskušenja sveta uobličena u fantastičnu, zavodljivu priču.

c

Crnjanski. Sve što je napisao deluje prozračno, lako, nežno. Nema ničeg kompleksnijeg na svetu nego biti jednostavan.

č

Čovečnost. Ni frekventnije reči u rečniku, ni toliko bestijalnosti u životu.

ć

Ćuretina. O, kako se to lepo slaže s mlincima! Bože me prosti, kao kupus s ovčetinom, kao consecutio temporum...

d

Dijalog. Verbalni dvoboj u kom strada onaj ko se služi ćorcima - praznim rečima. Drina - moja privatna reka, moj krvotok, moj san. Zato što mi zavičaj dođe s obe strane - s jedne po rođenju, s druge po življenju. A sredinom matica dere, virovi zapenušani mame: plivaj, brate! Mora da se doda da iznad kruži i klikće rečni galeb - ribarica, sa svetlucavim plenom u kljunu. Miriše pelin i neke druge opojne i gorke trave, a ti misliš da si najveći frajer na svetu zato što je ona napisala tvoje ime na pesku, a krave koje tu pasu još se nisu pobalegale po njemu.

dž

Džanarika, neka divlja šljiva na koju se kaleme plemenite sorte. Kad bi to moglo da se primeni na čovečuljke...

đ

Ðubre. Ako ovako nastavimo, Srbija će se definitivno udaviti u đubretu, bez imalo aluzija i ikakvog prenosnog značenja.  

e

Epski teatar. Nema tog pokreta, ni tog stila, ni te estetike koji će iz dobrog pozorišta proterati priču i pripovedanje. 

f

Farsa. Žanr koji nikad neće iščeznuti iz pozorišta. Dok je smeha, biće i života.

g

Gramzivci. Nezasiti tipovi, vlasnici svega i svačega, daleko im lepe kuće i sve druge nekretnine, pokretnine.

h

Hipohondri. Da im se oprosti strašljivost, ljudska je. Ali ne i samoljubivost, pristrasna ocena sopstvene vrednosti: ko si, bre, ti da nikad ni od čega ne umreš?!

i

Igra. Ko ne ume da se igra, taj nema šanse da ikad bude ozbiljno shvaćen.

j

Jugosloveni. Nisam zaboravio one mlade ljude, klasiće, koji su me na rukama izneli prateći me po izlasku iz vojske na Brniku, kraj Ljubljane. Niko me nikad neće ubediti da su to bili nevaljali momci, niti da je bila loša zemlja po kojoj su hodali.

k

Kćerke, Jelena i Milica, razlog da čovek bude živ i srećan što je živ.

l

Lubenica. Jedno osvežavajuće savršenstvo majčice prirode. Rezervoar okrepljujuće slasti dok sunce sažiže sve.

lj

Ljubav. Zakuni se da ćeš zauvek voleti sve što ima makar i asocijativni dodir s imenom dragim. Ako to nisi kadar, nisi ni voleo, bratac moj.

m

Mediji. Zamalo pa savršena mogućnost da se laž preobrazi u istinu, pakao u raj, rugoba u lepotu, budaletina u pametnog.

n

Nacionalisti, nakarade, spodobe bilo koje boje, ma na kom kraju sveta, koji svoje rite, plehano znamenje, ritanje i đipanje, ćurlikanje u svirajku i slično proglašavaju relikvijama u odnosu na iste takve andrmolje drugog plemena. 

nj

Njuškalo. Omiljeno, ali ugroženo zanimanje. Ljudi se danas prija-vljuju sami, svi su online!

o

Opšta mesta. I pokušaj da se u govoru i delu izbegnu opšta mesta, samo je još jedno opšte mesto. Upravo sam dao sopstveni prilog opštemestologiji i opštemesticizmu.

p

Pripev. “Nikad više”, setni refren u poemi “Gavran”. Smrt voljenog bića  je najtužniji a najpesničkiji trenutak. I misao. I zvuk. 

r

Rable. Savršenstvo učenosti o jednostavnosti i radosti života. 

s

Sterija. Bog otac, svedržitelj naše drame.

š

Šušumige. Neka vrsta ljudi, od čistoga nevidiša konstruisani. A uvek i svagda i u svemu prisutni.

t

Talenat. Kad bi naši vaspitači i učitelji ovladali veštinom ranog otkrivanja talenata, mnogo bi bilo srećnijih i ostvarenih ljudi: inženjera koji ne sanjare, lekara koji ne kasape, glumaca koji ne kalkulišu, kalkulatora koji ne glume...

u

Ulični svirači. Oni uvek zaslužuju našu pažnju, grad čine gradom. Oni su dokaz da život caruje, oni su zvučna zavesa propadljivosti.

v

Vranić. Šuma pokraj semberskog sela Kojčinovca iz koje si mogao da vidiš Majevicu, Cer i Frušku goru, tri modroplave planine, ako se uspentraš na najviši hrast da dohvatiš svračje gnezdo, ali pod uslovom da pritom poduhvatu  ne ljosneš i pocepaš tur.

z

Zaborav. Uvod u nestajanje, tuga božjeg stvorenja. Ništica od života.

ž

Žudnja. Ne bi valjalo ovo osećanje pomešati s ljubavlju, prijateljstvom, privrženošću.