Tvorcu obrazloženje ne treba
Draga Tanja, udata sam i imam troje dobre i lepe dece. Vredni su đaci i studenti. Pre deset dana kćerka koja priprema magistarski rad rekla mi je kako nije sigurna da li je lezbejka. Kaže da ju je zainteresovala jedna izuzetna žena, i da tako nešto nikada nije osetila s nekim muškarcem. Rekla sam joj kako mi je najbitnije da bude zadovoljna i da bi mi bilo žao da je nesrećna u heteroseksualnoj vezi, da nemam predrasuda.
Mislila sam da nemam, ali... to nisam rekla mužu i sinovima. Ako je volim i poštujem, zašto krijem? Zašto sam tužna i zabrinuta? Odem u crkvu i ne znam šta da kažem Bogu... Ne želim protiv njenog izbora, ali bojim se... Nisam sigurna u mirnu reakciju muških ukućana, pogotovo oca. Volim je do neba, ali zašto sam tako izgubljena?
Mama
Odgovor:
Pustite da vreme učini svoje, jer se u vašoj porodici dešava izuzetno neuobičajena promena za naše podneblje. Neka se stvari slegnu prvo u duši vase ćerke, potom u vašoj i nadalje. Mišljenja sam, poštovana, da ne bi ni trebalo o tome da obaveštavate supruga i sina. Nije to vaša intimna priča, pustite ćerku da sa njima to (ne)podeli, po svome.
U današnje vreme potencira se sloboda izbora, na svaki način i u svakoj prilici. Da bi to bilo od neke suštinske koristi, trebalo bi da osobe budu potpuno svoje i stamene. No, ljudi su uglavnom pomućenog duha, a pod tim uslovima previše mogućnosti ume da ih učini konfuznim. Neka sazrevanje i vreme pokažu šta se zaista dešava u duši vaše ćerke.
Ono što je njeno, zaista, opstaće i neka bog da je to učini ispunjenom i srećnom. To što je osetila izuzetnu zainteresovanost za neku ženu, još uvek ne mora da znači da je u pitanju seksualna bliskost. Ćerka vam je i sama nesigurna šta oseća i šta joj se zbiva, te ne bi trebalo da brza. Manje se pogreši oklevajući nego srljajući.
Potrudite se da održite bliskost sa svojom ćerkom kako biste imali uvid šta joj se dešava u životu i bili u prilici da joj pomognete, ako zatreba.
Što se Boga tiče, tu barem nema šta da se opterećujete. On sve vidi te mu vaša obrazloženja i ne trebaju. Ako želi da duša vaše ćerke, koju je stvorio, sledi ovaj ili onaj životni put, ta šta tu tek vi treba da se pravdate.
Jedino je tu značajno šta je zaista pravi put vaše ćerke. No, ona će na to sama morati da odgovori, pre svega sebi. Samo neka se ne žuri, istina će pre ili kasnije sigurno stići i do nje.
Doslednost
Imam problem sa osmogodišnjom ćerkom. Uglavnom sam ja brinula o njoj, jer je suprug dosta radio. I, naravno, kao i svakom biću i meni su bili potrebni neki samo moji trenuci, pa sam je ostavljala da radi šta hoće kako bih imala malo vremena za sebe. Ne uzimam to sebi za zlo, ali sam i kasnije išla linijom manjeg otpora, pa sam joj kupovala ono što mogu sebi da dozvolim, samo da nam izlazak i šetnja budu mirni, da ne plače. Posle sedam godina dobili smo još jednu bebu, tu nema problema obožava ga i brine o njemu, ali tera svoje kaprice: samo je ona u pravu, kaže da kao dete ima svoja prava, što po njoj podrazumeva da leže i posle 12, da gleda televiziju koliko hoće a uči koliko mora. Kod nje nije ona tipična razmaženost već velika tvroglavost i neki bes prema meni. Kao da uživa da me nervira i često se osećam kao da sam ja dete a ona roditelj. Kod tate ne može tako, jer joj je on autoritet i posluša ga, a ja i kad se izvičem na nju, moje reči odu u vetar i ona viče na mene. Verujte mi, osećam se bespomoćno, pomozite da nađem način da pomognem i njoj i sebi.
Uplašena mama
Odgovor:
Poštovana gospođo, sada ćete morati da ‘ispravljate krivu Drinu’ povodom odnosa prema ćerki, ali vam nema druge. Što pre prevaspitate sebe, tako ćete delovati i na nju. Ozbiljno se tome posvetite kako biste pohvatali konce zdravog odnosa, jer vam ćerka ulazi u pubertet, što samo usložnjava problem koji imate.
Prvo morate shvatiti kako je promena vašeg ponašanja neophodna. Ne smete potpuno ispustiti autoritet iz svojih ruku. Porazgovarajte sa ćerkom, mirno i čvrsto, u smislu da menjate svoj odnos, jer ste uvideli da više ne ide tako kao do sada. Nagovestite joj da ubuduće nećete razgovarati sa njom ako vas ne bude poštovala. To, svakako, morate i strogo ispoštovati.
Ignorisanje ume teško da padne detetu, gore nego fizičko kažnjavanje. Poenta je da naučite svoje dete da će ostati izolovano ukoliko ne poštuje princip korisne saradnje.
Primer: dogovorite se da će ona nešto uraditi, ako ne ispoštuje, nagovestite joj prekid komunikacije i dajte šansu da to popravi. Ukoliko upali, pohvalite je i recite da se ponosite njome. Ako ne, podsetite je da nećete pričati sa njom, na primer tri dana. Samo joj tehnički odgovarajte neophodno i ravnodušno ponovite nekoliko puta kako nemate volje da pričate nadalje, jer ne želite ni sa kim da gradite odnos nepoštovanja, pa ni sa njom. Izdržite obećano, po svaku cenu, kako bi osetila posledice svog bahatog ponašanja.
Potom joj, u pogodnoj prilici, objasnite da pored prava koje ima, u svetu odraslih sleduju i obaveze. Neka se sama izjasni koje su njene dužnosti i šta će biti kazna ukoliko ih ne realizuje. To lepo zapišite i čuvajte do momenta kada dođe vreme da je podsetite na dogovor. Tada je morate i kazniti (uskraćivanjem TV-a/interneta/upotrbe mobilnog aparata i sl.) na određeni rok. Poenta je da shvati i prihvati kako je pridržavanje dogovora neophodno da bi joj ljudi verovali, a i da izgradi radne navike od koristi.
Vaša doslednost, u ispravnoj nameri i realizaciji, ključ je uspeha. Ukoliko se osetite neadekvatnom da to sprovedete, uključite i supruga ili/i školskog psihologa. Takođe, primer za ugled je našoj deci svetao orijentir prema kojem bi trebalo da se ravnaju. Mislite o tome.
Nadajući se razumevanju, želim vam svaki uspeh.
Jedina greška
Draga Tanja, u poslednjih mesec dana toliko toga mi se izdešavalo da se pitam kako ću dalje. Raskinula sam vezu od pet godina. S tim dečkom sam i živela zajedno, ali sam shvatila da to nije to. Svideo mi se drugi dečko.
Vratila sam se kući, kod roditelja koji su to prihvatili najnormalnije. Imala sam njihovu podršku. Kad odjednom, mama mi reče da se ona i tata stalno svađaju zbog mog dolaska i da moram napolje. Nikad nisam bila problematična. Završila sam višu školu, nastavila fakultet, a radim kao pripravnik. Rečju, normalna sam i vredna osoba. Kad sam je pitala zašto moram da idem iz kuće, rekla mi je kako tata kaže da stalno lutam, a u stvari moja relacija je kuća-posao. I ponekad kod drugarice.
Meni je totalno glupavo to njihovo razmišljanje. Ne mogu da verujem da roditelji izbacuju rođeno detet na ulicu. Počela sam da stanujem sa drugaricom. Plata mi nije velika, pa planiram da nađem i dodatni posao. Jako mi je teško, umesto da budu uz mene, oni me odbacuju. Ja se pitam šta sam to pogrešno uradila. U vezi sam sa dečkom koji mi se sviđa i to mi je sad nekako najveća radost. Draga Tanja, kako dalje kad te rođeni odbace, a znaš da nisi ništa pogrešio.
Malena
Odgovor:
Malena, malena… vreme vam je da postanete velika, velika…
Ne pišete kojih ste godina, al’ to što imate svoje parče hleba govori da ste odrasli, barem formalano. A sada je došlo vreme da to postanete i sasvim suštinski.
Ne bih rekla da vas vaši roditelji odbacuju. Naprotiv, oni vas baš prihvataju i tretiraju kao odraslu, samostalnu osobu. Što bi svakako za vas trebalo da je kompliment, jer ste pokazali da ste za to sposobni. Jedina vaša greška je što mislite kako vam oni i nadalje duguju saživot.
Verujem da ćete s vremenom shvatiti koliko su oni u pravu i da ćete im biti zahvalni što su postupili na taj način. Uostalom, imate li vi razumevanja za njih podjednako kao oni za vas? To su stariji ljudi, žele da žive po svom ritmu, pa pored toga što vas razumeju, ne moraju i da vas tetoše non-stop. Pošto vi preživljavate, kako vidim, sasvim solidno, ne bih rekla da su krucijalno pogrešili u svojoj proceni.
E, sad, ako vi baš osećate da vam je potrebna njihova veća saosećajnost, porazgovarajte o tome. Približite se duhovno-emotivno, što da ne? Ali to ne mora da znači i da su vam fizički nadohvat ruke.
Dali su sve od sebe da postanete samostalni i zreli. Sada je na vas red da to i realizujete, sasvim.
Samo napred!
Let
Pisala sam vam u dva navrata i dobila blagotvorne odgovore na kojima sam vam zahvalna. Pisala sam o svom životu u inostranstvu i muževoj nezainteresovanosti za mene. Kada sam pročitala pismo ‘Stablo, krošnja, cvet i plod’, odlučila sam da vam ponovo pišem u želji da pomognem ženama koje su u situaciji sličnoj onoj u kojoj sam ja bila.
Uprkos evidentnim kvalitetima (obrazovanje, profesionalno postignuće, fizička lepota), muž stranac me je po rođenju deteta ostavio na cedilu - nije želeo nikakvu bliskost niti iskren razgovor; a naizgled je život tekao sasvim normalno. Pošto se ponašao hladno, ali bez ružnih reči, godinama sam bila u konfuznom stanju. Osećala krivicu a da nisam znala šta sam toliko zgrešila da bih bila tako kažnjena. Fasada naše porodice bila je idealna: njemu je prevashodno bilo važno viđanje sa našim prijateljima pred kojima smo bili stabilna porodica, a preko nedelje je poslom putovao, ali je bio odsutan i kada je fizički bio tu: potpuno ravnodušan na moju patnju, potrebe i želje. O da, izdržavao nas je, uljudno se ponašao, ali su tu i tamo njegove kratke ali ubitačne rečenice, naizgled banalne, delovale poput otrova, kao i njegovi pogledi okrenuti od mene, okretanje leđa dok bi razgovarao sa mnom o tehničkim pitanjima (dete, majstori, računi). Razgaljivao bi se samo pred prijateljima, ali kad smo ostajali sami, obraćao se isključivo detetu. U životu nisam mogla da zamislim kakvo sredstvo torture može da bude nametanje tišine.
Bila sam na psihoterapiji kod više osoba ali nijedna mi nije dala adekvatan odgovor. Nisam se predavala, posvetila sam se književnosti, umetnosti, psihologiji... i - pronašla dijagnozu: narcisistička perverzija. Ne znam koliko se u Srbiji obrađuje taj poremećaj u ponašanju, ali znam da svi treba da se upoznaju sa njegovim simptomima kako bi pobegli glavom bez obzira od takvih osoba koje mogu da muče supružnike, decu i poslovne saradnike.
To je vid sadizma uvijen u masku uljudnosti i pristojnosti, nema ružnih reči ali ni emocija prema onome ko pati zbog toga. Žrtve su obično briljantne i velikodušne osobe koje u većini slučajeva završe samoubistvom. Nema ozdravljenja za narcisističke perverznjake (jer se nikada ne preispituju), jedino rešenje za žrtvu je odlazak.
Ja sam ozdravila od momenta kada sam izašla iz emotivne zavisnosti od muža i tu pobedu slavim kao novo rođenje, rođenje mog dostojanstva, samopouzdanja, identiteta kao ljudskog bića i žene. Potrebno je biti i sebičan u smislu ljubavi prema sebi.
Puno pozdrava od mučenice koja to više nije.
Odgovor:
Hvala vam, poštovana čitateljko, na podeljenom životnom iskustvu, za koje sam sigurna da može biti od pomoći mnogima. I vaša borba pokazuje da nema te nerešive muke koja može snaći čoveka ukoliko se upornim, a mudrim nastojanjima prevazilazi.
Ovu poentu psihološkog razvoja, koju toliko često potenciram, mogla bih ovaj put izraziti i umetničkim jezikom gospodina Borislava Pekića. ‘Čovek i ako pada, mora mahati rukama. Uvek, naime, postoji mogućnost da će na vreme, pre konačnog pada, naučiti da leti’.
Mišljenja sam da niko ne treba emotivno da zavisi ni od koga. A kamo li od narcistički perverznih likova. Takođe, potrebno je razlikovati sebičnost na uštrb drugih od ljubavi prema sebi. To zaista nisu iste kategorije.
‘Mudro sebični’ ljudi štite sopstveno biće tako što ga poštuju, neguju i razvijaju. Time postaju plemeniti i prema sebi i prema drugima. Voleći i poštujući sebe, vole i poštuju druge.
Osobe koje pokušavaju da nedostatke sopstvenog bića nadomeste kroz druge, u simbiotskim odnosima koje brkaju sa ljubavlju, sklone su sebičnosti. Ponajpre jer same sebi nisu dovoljne, manjkave su, pa očajnički pokušavaju da preko drugih nadomeste ono što im nedostaje. Takve osobe zapravo ne vole ni sebe ni druge. Ne poštuju ni sebe ni druge.
Elem, prava ljubav prema sebi je brižna odanost vrednostima koje nas čine neponovljivim i dragocenim Bićima, kroz koje se izražava Život sam. Slavljenje svetosti postojanja, pre svega u sebi samom, pa onda i kroz odnose sa drugima te svim što nas okružuje, trebalo bi da bude naša svakodnevica.
Ne mučeništvo već počastvovanost. Ne grabež već deljenje. Oplemenjenost uzvišenim duhovnim kvalitetima je osnovno, dok je materijalno ospoljenje sekundarno.
U želji da nada koja provejava kroz ove reči ogreje sve sleđene duše, šaljem vam osmehe duboke naklonosti.
Samo je promena večita
Čitam pitanja drugih ljudi u pokušaju da se sa nekim od problema identifikujem i vidim da je dosta nas, pogotovo mladih, koje se osećamo izgubljeno, u nedoumici. Imam 21 godinu, zadovojna sam društvenim životom, fakultetom, porodicom, finansijama, jedino me muči ljubav. Naime, pet godina sam u vezi sa momkom koji me voli, ne znam ni da opišem koliko, pogotovo što mi je teško da razumem tu količinu ljubavi koju sama nisam osetila. Oduvek sam bila zaljubive prirode, nisam imala puno momaka, ali volela sam da prolazim kroz stadijume flertovanja. Kada je ova veza krenula, za mene je to bilo nešto najdivnije i prva godina je bila novo iskustvo, srednjoškolska ljubav.
Problemi su počeli ubrzo nakon toga, odjednom mi nije bilo dovoljno samo to. Umesto da se i ja poput dečka još više zaljubljujem i produbljujem to, meni je smetalo što nemam slobodu. Činila sam sitne prevare, mnogo puta poželela raskid, ali se nikad nisam odlučila za to. On je, sa druge strane, postajao posesivan, ljubomoran, počeo da mi pravi scene. Ja trpim i opraštam, to mi ne odgovara, ali kao da se plašim samoće jer ne idem dalje. Pored tih scena, koje nisu prečeste, zaista je predivan, i istina je da se plašim da nikada neću naći nekog ko bi me toliko voleo i čuvao.
Ne varam ga odavno, ali se i ne pronalazim samo kraj njega. I dalje kada upoznam momka koji mi se dopadne na prvi pogled pokušavam da zamislim da probam nešto sa njim.
Kompikovano je, nisam navikla na nedoumice i ovo mi teško pada. Ne bi mi bio prvi put da nešto odgurnem od sebe i posle se žalim da mi to nedostaje (poredim i sa drugim sferama života). Ljuta sam na sebe što ne mogu da ga volim kao što zaslužuje (da budem iskrena, radujem se susretima s njim), što su mi draži izlasci sa drugaricama i što maštam o drugom princu na belom konju, a još više što se toliko plašim da ću se pokajati ako krenem dalje.
Kako da pomognem sebi da shvatim i upoznam svoju ličnost i te kontradiktornosti, u smislu da uvek više cenim onog ko mi poklanja manje pažnje?! Zar ovo nisu godine kada treba da se prestane sa maštom o savršenom princu, jer je moj momak prešao na maštanje o braku, jedva čeka da završimo fakultet i živimo zauvek zajedno, a on je samo godinu dana stariji od mene... Smatram sebe lošom osobm što ne mogu jednostavno da prihvatim to što dobijam, a mnoge bi želele da dožive takvu sreću. Čak sam i sama nekada mislila da je to najdivnije u životu.
U haosu sam, glumim ljubav, a ne znam da li je osećam... Čak mi i ovo što sam napisala deluje kao pisanje praznoglavke koja ne zna šta hoće. Međutim, u drugim sferama života nemam taj problem, ozbiljno.
Odgovor:
Draga gospođice, ljubav je jedna veoma složena i mistična pojava sa kojom nije lako izaći na kraj. Verujte mi, sa njom se ljudski rod rve oduvek, a verovatno će i zauvek. Kažem to da ne biste svoje ljubavne jade doživeli kao neku manu već kao izazov da tim povodom bolje razumete sebe i svet koji vas okružuje.
Potom, vi ste tu vezu započeli veoma mladi i prirodno je da se sa protokom vremena menjaju vaša osećanja i potrebe. ‘Samo je promena večita’, a sve ostalo se transformiše - prihvatite to kao neospornu životnu činjenicu. E, sad, sledi da je normalno da se i u vašem ljubavnom odnosu stvari menjaju, ali bi bilo poželjno da to bude nabolje.
Vi, očigledno, niste dovoljno ispunjeni tim odnosom te je za očekivanje da razmišljate i o drugim ‘kombinacijama’. Tek ste u dobu kada se razvijate kao ličnost, težite eksperimentisanju i upoređivanju, što opet ima svoju prirodnu opravdanost. Nemojte sebe zbog toga mrcvariti, već pokušajte da to prihvatite opušteno, kao nužnost koja je dobra za vas. A sve što je dobro za vas trebalo bi da je dobro i za one koji vas zaista vole.
Shvatam da vas opterećuje što ne osećate isto kao vaš dečko, ali time ne možete upravljati niti bi bilo od koristi, oboma, da se lažete. Mudrost životna poučava da ‘čovek ne može odbaciti ono što mu zaista pripada, čak iako to pokuša’. Iz čega sledi da je, ukoliko ste u sumnji da li je nešto baš za vas, bolje i distancirati se od toga ne biste li testirali svoje dileme.
Život je najbolji učitelj i jasno će vam pokazati pravo lice, odgovaralo vam to ili ne. Zato uživajte u svojoj svakodnevici, ispunjeni i zahvalni za sve ono što imate, a ne fokusirajte samo ono što nemate. Trudite se da postanete najbolja verzija sebe i s vremenom će sve doći na svoje pravo mesto.
Od srca vam želim svu radost ovoga sveta.
Čuda života
Osamnaest mi je godina i imam tri drugarice sa kojima se družim od osnovne škole. Jedna drugu nazivamo ‘najboljom’, ali sve znamo da nije tako, i da su u stvari samo dve najbolje, a nas dve se šlepamo uz njih. To se da videti po raznim gestovima, tipa da se viđaju bez nas, tj. idu jedna kod druge, međusobno se čuju češće nego sa nama. I kad god im izleti da su se videle bez nas i da ne dele sve s nama, to me pogodi. Više ne znam zašto, ali pogodi me. Jer trebalo bi da smo sve najbolje drugarice i da smo jednake. Onda su jedno vreme prebacivale trećoj drugarici kako se previše druži sa društvom iz srednje škole (ne idemo u iste). Što je potupuno licemerno, shvatate i sami. A meni, meni čak nemaju šta ni da prebace. Ipak kad smo se okupile, i kad smo im nas dve zamerile što se izdvajaju, rekle su da meni ne mogu sve da kažu, jer živim u svom idealnom i svetu i misle da bih ih kritikovala za neke stvari (jednoj sam drugarski rekla da ja na njenom mestu ne bih bila sa dečkom koji ima devojku). Mene, u stvari, pogađa što one često nisu dobri ljudi, i u situacijama kad im to pokažem, negoduju. Jednom mi je deda rekao da ništa u životu ne prepuštam slučajnosti. I onda se zapitam kako sam toliko godina provela sa osobama koje nisu dobri ljudi. Ali ne mogu tek tako da prekinem sa njima, jer to su mi bile najbolje drugarice. Sada imam još drugarica iz srednje koje su mi dobre i sa kojim se slažem, ali one su iz okoline grada i nemamo priliku da se često družimo. Osim toga, jedna od one dve koje se izdvajaju ide sa mnom u odeljenje i povezana je sa mojim novim društvom. Pretpostavljam da ćete mi reći kako ne bi trebalo da budem u društvu koje mi ne odgovara, ali to znači da ću često biti sama dok ne nađem novo društvo. Drugo je rešenje da naučim da se nosim sa tim da nisu svi dobri. Možda su bile u pravu i moram da se pomirim da nije sve idealno? I ja znam da nije sve idealno, ali sam se nadala da bar moje drugarice prema meni mogu da budu dobri ljudi.
Iz ‘idealnog sveta’
Odgovor:
Draga moja, bistra si devojka, promišljaj i nadalje o sebi, drugima i svetu koji te okružuje. Dobro je što imaš svoje ideale, ni njih ne napuštaj, a život će ih već sam po sebi saobraziti sa realnošću. Takođe, muke koje te bockaju prirodne su i široko rasprostranjene na nivou duševne zrelosti koji ti sada pasuje.
Jedino bih ti posebno skrenula pažnju na to da ‘drugarice’ i ‘prijateljice’ ne spadaju u istu kategoriju. Prijateljstvo je najbliže duhovno srodstvo sa onima koji su ti sasvim bliski i koji su s vremenom dokazali istinsku privrženost. Ti si još mlada, sasvim mlada, ali ćeš videti kako će se s godinama iskristalisati ono što za tebe (ni)je najbolje.
Ma kako to sada doživljavala, dobro je da otpadne ono što ti nije pasent. A ne može ti sve pristajati, jer je raznolikost osobina života. Čovek nikada nije sam, napušten, ukoliko neguje svoju dušu. Dok možemo biti okruženi mnoštvom ljudi, a patiti usamljeni.
Elem, neka spadnu sve maske, a ti pametno uživaj u otkrivanju čuda života koja te željno čekaju.
S ljubavlju.
Pobednici i oni drugi
Imam 38 godina, udata sam i majka dvoje dece. Muž i ja smo fakultetski obrazovani, zaposleni, finansijski stojimo osrednje, a kako ekonomska kriza uzima maha - sve gore. Veza nam je počela bajkovito. Ta ogromna ljubav i strast trajali su do rođenja prvog deteta. A onda kao da smo sa oblaka sleteli na zemlju. Došle su velike obaveze oko deteta, a sa tim i nervoza i sve češće svađe. Tek tad smo shvatili koliko smo različiti, čak potezali i pitanje razvoda, iako verujem da nismo ozbiljno na to mislili. S vremenom su se stvari slegle, mi smo se prilagodili situaciji, ali više nije bilo ni prizvuka od početne velike ljubavi. Intimni odnosi su nam se znatno proredili. Desilo nam se i drugo dete. Od rođenja drugog deteta i potpuni prekid intimnih odnosa. Muž ne pokazuje ama baš nikakvo interesovanje za mene kao ženu, osim ponekad ljubomore (ona, kažu, umire poslednja). Ja sam mu dala do znanja da njemu prepuštam inicijatijvu (ranije sam je ja imala), jer se više ne osećam dovoljno sigurno. Ništa se nije desilo. Onda sam u nekoliko navrata pokušala da izvučem nešto iz njega, mišljenje, potrebe, stav... Ništa. Ne mislim da me vara. Mislim da ima problem sa libidom. Bojim se da se zbog ovog našeg udaljavanja ne zaljubi u neku drugu, da nadoknadi ono što oboma fali: ljubav, bliskost, strast, radost... Jako bih volela da sačuvamo brak i porodicu.
Odgovor:
Ukoliko želite da povratite zadovoljavajući partnerski odnos, posvetite se toj misiji što pre, nepokolebljivo i mudro. Realnost ume da bude surova kada su u pitanju tako suptilne pojave kao što su ljubav, poverenje ili strast. No, život je to što jeste, a pobednici su hrabri i istrajni borci za boljitak.
Možda bi bilo ponajbolje da uživo potražite kvalitetnu pomoć u bračnom savetovalištu. Bez obzira na to da li će i vaš muž to podržati, poradite na sopstvenom osvešćenju i emotivnoj stabilizaciji. Svako poboljšanje koje steknete valjaće, ovako ili onako.
U partnerskim problemima imate dve strane i obe su vazne za prevazilaženje manjkavosti. No, vi možete odlučivati samo za sebe, pa učinite sve što je neophodno da biste imali mirnu savest.
Inicijativu koja je presudna za vaš opstanak ne prepuštajte nikome, držite svoj život čvrsto u svojim rukama. Dajte sve od sebe da sagradite harmoničnu porodičnu sredinu za decu i sebe. Ako vam se suprug skladno upasuje u to, biće divno.
Ukoliko se pak ne potrudi da doprinese razrešenju muka koje su vam zajedničke, suočićete se sa činjenicom da nemate saborca za opšte dobro. Onda je pitanje da li ga kao takvog možete poštovati. Dok odmah sledi: da li možete voleti onoga koga ne cenite? Pa, možete li se osloniti na takvu osobu? Da li ćete deci mirne duše ponuditi takvog oca kao primer za ugled? I tako dalje, i tako dalje…
Sve u svemu, puno pitanja koja vas čekaju da ih savladate, a svoju dušu umirite.
Sretno!
Slatka moja
Radim sa koleginicom koja je približno mojih godina (oko 50), a koja je po mom sudu osamdeset posto zla, a dvadeset posto duša od žene. Sada danima ćuti i mudruje, nezadovoljna je svim i svačim, svega joj je malo i svi drugi su krivi samo ona nije, s tim što je sebi najvažnija. E sad, želela bih da joj pomognem, međutim, njena reakcija zna da bude veoma ‘bolesna’, jer nosi kompleks siromaštva iz devojačke porodice, a sada kada ima i previše, ne zna to da ceni. Često ćutanjem i grimasama (naročito ogovaranjem kod šefova) zadovoljava svoju dušu, ali nema nikakvog rezultata. Ne razumem što je takva, kad god joj je bila potrebna pomoć, pomogla sam, zato imam utisak da je prosto zavidna. E sad, i to je OK i ljudski, svako živi kako misli da treba i svi imamo ‘srećnu zvedu’, neko više, neko manje, ali ona...
Želim da joj pomognem jer sam veoma duhovita, šarmanta i komunikativna, međutim, ona kao da je na to ljubomorna. Pa nisam ja kriva što se njoj, i kada običan vic ispriča, niko ne smeje. A meni sve to ide od ruke, što njoj smeta i onda kao dete ide i ogovara okolo. Kako da joj pomognem da tu manu makar kontroliše, jer kasno je da bi je iskorenila.
Pozdrav.
Odgovor:
Zašto biste vi uopšte pomagali toj svojoj koleginici? Pogotovo što ona to od vas niti traži, niti očekuje.
Znate, poštovana, osnovno je pravilo pristojnosti da se nepozvani ne mešate u živote drugih ljudi. Pa zar ne?!? Zbog čega se vi bavite tuđim životima, umesto da se udubljujete u svoj? Ta, toliko toga ima da se oposli u sopstvenom bitisanju da bi nam se duša prosvetlila.To što uspešno pričate viceve nije jedini kriterijum savršenstva i preporuke za ‘spasioca’, barem po meni.
Psiholozi bi vam mogli reći kako upravo težnja da se pomogne drugima upućuje na poriv da se pomogne SEBI. Logika je, može čovek činiti/misliti štošta, ali ono što izabere, puno govori upravo o njemu samom.
Evo, da kažem otvoreno i bez uvijanja:
Je li vama potrebna pomoć? Ili, koliko procenata ste vi zli? Te, koju bi vašu manu trebalo da iskontrolišete? Koje su vam reakcije bolesne? Za šta ste vi krivi? Da li ste sebi najvažniji i na prvom mestu? Zadovoljni ste sopstvenim životom? Da niste zavidni i iskompleksirani? Možda bi moglo biti dovoljno…
Verujem da smo se razumele. A volela bih i da sam vam pomogla.
Putokazi
Želela bih da vam se zahvalim na mudrosti koju delite sa nama. Ima dosta inteligentnih ljudi koji iz mora informacija umeju da iskristališu one vredne, pa kad ih povežu u sistem razmišljanja on postaje skladan i lep poput zvezde, a kod istinski produhovljenih, intuitivnih i pozitivnih ta zvezda može da sija i inspiriše druge. Takvi su vaši saveti.
U dvadesetim sam godinama i jako mi se dopada skoro duplo stariji muškarac. Jedna divna, pametna, pažljiva, duhovno aktivna, obrazovana osoba, slobodan, zgodan… Mogla bih reći da mi je srodna duša, jedini problem je što je toliko stariji. Nije protiv braka, a ja o tome ne razmišljam zasad i ne želim da mu oduzimam vreme, a opet, jako mi je stalo do njega i njegovo prisustvo mi neverovatno prija, kao ničije pre.
Ja ne znam šta hoću, iskreno, jedino znam da mi je divan prijatelj i da me privlači jako, a i ja njega koliko znam. Ipak, ne želim da stvaram dodatne probleme sebi, jer još studiram nešto što ne volim, ali je isplativo (a ne studiram ono što najviše volim). Nisam samostalna i moram što pre da rešim taj problem, pa sam i veoma anksiozna, posebno u nekim situacijama. Kao što vidite, nisam bila verna sebi i svojim talentima i donosila sam odluke kasno. Zanima me kako vama izgleda tolika razlika u godinama?
Unapred hvala.
Odgovor:
Draga gospođice, bilo bi od koristi kada biste se nadalje u životu izborili da ostanete verni sebi. Usmerite svoju mladalačku energiju na razvijanje i realizaciju duševnih potencijala koje imate. Ukoliko čovek nije ‘svoj na svome’, džaba mu svi putevi koje gradi. Utemeljite svoj život na zdravoj i autentičnoj osnovi, pa će s vremenom sve doći na svoje pravo mesto.
Isto se odnosi i na vašu dilemu povodom razlike u godinama kada je u pitanju muškarac koji vas privlači. Duhovna srodnost i ljubav su nematerijalne pojave, večite, koje se ne daju skockati po materijalnim kriterijumima.
Negujte odnose koji vas inspirišu i unapređuju, ali bez zaletanja. Tek kada budete načisto šta hoćete ili/i nećete, delujte. Forma veze nije presudna, ali suštinska bliskost i razmena jesu. U popularnoj psihološkoj literaturi možete pronaći kako je razlika u godinama među partnerima ‘tempirana bomba’ za budućnost. Što može da bude, ali ne mora i da znači. Svaki ljubavni odnos je priča za sebe, a opstaje samo ono što se brižno neguje, skladno razvija i nadgrađuje, za opšte dobro. Dok bi ljubav, poštovanje i odanost trebalo da se podrazumevaju, oduvek i zauvek.
No, u sadašnjem smo vremenu, gledajte da ga iskoristite što sadržajnije i plemenitije, osamostaljujući se. Budite zadovoljni sobom, uživajte u svom neponovljivom životu, pažljivo osluškujući svet oko sebe, pa ćete privući sebi slično/g.
E, da, da ne zaboravim. Pitanje pravovremenosti u donošenju odluka zahteva duhovnu zrelost, koju ne možete imati u ranoj mladosti. Sada se koncentrišite na to da donesete ispravnu odluku, tj. po posledicama se orijentišite da li ste na dobrom putu. Dok god nešto ‘štima’ - sledite. Kada niste sigurni - usporite i proverite. Ako se uverite kako ste na krivom tragu -zastanite, promislite, pa promenite.
Poštujte Ljubav i Istinu, da bi One poštovale vas.
Tačka
Želela bih da čujem vaše mišljenje o nečemu što naglas nikad neću izgovoriti. Imam dobrog i pažljivog muža. I sa njim delim jednu njegovu tajnu, koju mi je otkrio pre početka zajedničkog života, pre tri godine, a o tome smo razgovrali tad i nikad više.
Moj suprug je kao četvorogodišnje dete bio seksualno zlostavljan. Od strane sina vlasnika stana u kojem su živeli, koji ga je povremeno čuvao i u tom trenutku je imao 16 godina. Detalje ne bih iznosila.
Pored svega, izrastao je u zrelu i stabilnu osobu, punu pažnje i nežnosti.
Od tog trenutka ja počinjem polako da prezirem svekra i svekrvu. Gadi mi se kada god taj period u svojim životima pomenu kao lep, gadi mi se sve što ima veze sa selom u kom su živeli, sa tim ljudima, gadi mi se njihovo neobrazovanje, stil života, to što sinu nikada ništa nisu omogućili, nijednu ekskurziju, ni nove patike, gadi mi se sve što ima veze sa njima. Da li je moguće da tako nešto nisu primetili?!
Jedina tema koju oni imaju su jadikovke za prošlim vremenima! A dete im je...
Nas dvoje se lepo slažemo, oboje radimo, često putujemo, iako njima to izgledalo kao bespotrebno luksuziranje. Od njih ne tražimo ništa, ispunjavamo svoje mesečne obaveze prema domaćinstvu.
Ne želim da ga odvojim od njih, ali je moj prezir prevelik i ne uspevam da se izborim sa tim!
Hvala vam unapred i budite iskreni, kao i uvek.
Odgovor:
Draga gospođo, najiskrenije i ganuto bih vam sugerisala: ‘sve je dobro što se dobro svrši’. Hvala Bogu što je vaš muž izrastao u zrelu i stabilnu osobu, punu ljubavi i nežnosti. Mora da je mnogo jaka i kvalitetna ličnost kada je to uspeo sam. Ako je on u sebi umirio tako snažan a neprijatan doživljaj iz detinjstva, ugledajte se sa ponosom na njega.
Sigurno da mu nije bilo lako. No, nikada ne bi mogao da preživi, zdrav psihofizički, da je u sebi gajio mržnju, tugu, poniženje, osvetoljubivost i sl. Negativna emocija rađa negativno. Dok dobro pospešuje dobro.
Mislite o tome i ne dajte se skrenuti na loše staze. Mir u vašoj duši koristiće vama i vašem dragom mužu. Jedino je to važno. Sve ostalo je rovarenje u korist sopstvene štete.
Razdiranje pitanjima koja su sada bez odgovora bespotrebno je, rekla bih. Što je bilo, bilo je i ne može se promeniti. Ali zato možemo uticati na sadašnjost i potruditi se da je ispunimo onim što će nas veseliti i unaprediti.
Pomozite mužu tako što ćete i vi u svojoj duši staviti tačku na ono što nije ni trebalo da postoji. Dopustite i sebi i njemu da idete dalje, u dostojanstvenu budućnost koju ste svojom stamenošću i plemenitošću više nego zaslužili.
S poštovanjem i divljenjem, želim vam svako dobro u životu.
- « prva
- ‹ prethodna
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- sledeća ›
- poslednja »
