Izvorinka Milošević:

Vlajna koja je volela džez

Pevačica originalne narodne muzike Izvorinka Milošević (58) tokom karijere duge trideset godina najveću popularnost stekla je vlaškim pesmama. Toliko verno ih je interpretirala da i danas redovno nastupa na svim vlaškim slavljima. Nije to čudno, jer i sama ima vlaške korene.

Svet je ugledala u mestašcu Neresnici kraj Kučeva i dobila vlaško ime Fntnjoara - koliko lepo, toliko teško za izgovor. Potiče od latinske reči fontna, izvor, a porodično prezime buduće pevačice bilo je Lungo. Pred prvi popis stanovništva u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata njeni roditelji su uzeli prezime Milošević. Tako se to tada radilo - da bude lakše za popisivanje, a i da deca krenu u školu s prezimenom koje se ne razlikuje od ostalih. Kasnije je uzela i ime Izvorinka, srpsku varijantu svog vlaškog.

- Kod nas Vlaha nepisano je pravilo da se ne rađa puno dece - priča Izvorinka Milošević, koju ljubitelji narodnog melosa pamte ne samo po zvonkom glasu i lepom stasu, već i po upečatljivom, veselom scenskom nastupu. - Moji roditelji Viktor i Jelica Lungo imali su dvoje dece, mog četiri godine starijeg brata Vojislava i mene. Rasla sam u rodnoj Neresnici, u podnožju Homoljskih planina. Nikada ništa loše nisam uradila, niti dobila batine. Uvek sam bila vredna i odgovrna, nekako sam osećala da ne smem da izneverim neizmernu ljubav i pažnju koju su mi svi u kući pružali.

Brza, inteligentna i odgovorna, Izvorinka je u školi bila sjajna iz svih predmeta. Nikada nije izneverila ogromno poverenje i slobodu koju su joj roditelji dali, a naročito baku po ocu, Stojnu, od koje je mnogo toga o životu naučila.

- Iako nije išla u školu, baka je bila muzikalna, inteligentna i veoma obrazovana, jer je volela da čita - seća se Izvorinka. - U svom srcu i sećanju sačuvala je mnogo vlaških pesma koje mi je pevala, a imala je čaroban glas. Bila je čist talenat, kao i moj otac, koji je bio samouki frulaš. Baka je bila i rusalka u selu, a to znači žena koju su zbog mudrosti i intuicije meštani odabrali da joj se obrate za savet po pitanju raznih životnih stvari. To šta je ona radila nema nikakve veze sa vlaškom magijom i vradžbinama. U našoj kući na to se uvek gledalo sa podozrenjem, kao na praznoverje koje nema nikakvog smisla. Što se vlaške tradicije i običaja tiče, to smo poštovali i mnogo toga sačuvali, naročito kada je o muzici reč.

Još u osnovnoj školi Izvorinka je postala nerazdvojna sa godinu dana mlađom Gordanom-Gocom Stojićević, koja je kasnije takođe postala popularna pevačica izvorne muziku. Družile su se, pevale i zajedno od Izvorinkine bake učile vlaške pesme. Zajedno su se prijavile i na čuveni Homoljski festival, u čijem je žiriju bio i najslavniji Kučevljanin - Đorđe Marjanović.

- Od kada smo se prijavile, pa sve dok nismo otišle dalje na školovanje, svake godine pobeđivla je jedna od nas dve. Ja sam prva otišla iz Neresnice u Požerevac, gde sam završila srednju školu. Sećam se razdvajanja od roditelja i dolaska u porodicu kod koje su mi iznajmili sobu. Danima sam plakala, pa je mama često dolazila da me poseti i uteši. Čim sam se privikla, učlanila sam se u jedno kulturno-umetničko društvo i nastavila da pevam. Isto je bilo i kada sam kasnije došla u Beograd na studije.

U prestonici ju je primetio kompozitor i muzički urednik na Radio Beogradu Dimitrije Mikan Obradović. On je za nju po motivima vlaške muzike napravio pesmu “Vatrenica” koja joj je širom otvorila vrata onog što se tada zvalo estrada. Postala je i članica elitne grupe “Đerdan“ gde je uz Miru Vasiljević sticala dragocena iskustva.

- Prelomni trenutak u mojoj karijeri desio se kada me je Goca Lazarević, koja je takođe pevala u “Đerdanu”, upoznala sa Milutinom Popovićem Zaharom, s kojim je u to vreme bila u braku - priča Izvorinka Milošević. - Zahar mi je napisao pesmu “Ja Vlahinja, a ti Srbijanac” koja me je bukvalno lansirala u sam vrh. Uskoro sam postala član Beogradske estrade koju je vodio čuveni menadžer Rade Mumin, i sa njim sam potpisla prvi profesionalni ugovor.

Brzi brak

Drugi veliki trenutak u profesiji koji će je odvesti u glumačke vode, i to na velika vrata, desio se 1983. kad je na njen koncert u beogradskom Domu sindikata došao dramski pisac Aleksandar Popović, kojeg, zapravo, nije zanimao koncert već Izvorinka.

- Spremao je predstavu “Sablja dimiskija” u Beogradskom dramskom, i trebala mi je žena, crnka, brza i vižljasta, koja ume lepo da peva, “špica” - kako je nazvao taj tip. Neko mu je rekao da sam za tu ulogu idealna ja. Pozvao me je na razgovor iste večeri i ja sam prihvatila rolu. Predstava je osvojila sve simpatije publike i doživela jubilarno, stoto izvođenje. Uživala sam u celom tom pozorišnom iskustvu. Igrala sam redovno dve godine, a onda sam se povukla, jer mi se desila najlepša stvar u životu svake žene. Ostala sam trudna sa mojim jedinim detetom, sinom Davidom.

Davida, koji sada ima 27 godina, Izvorinka je dobila u braku sa jednim od najvećih srpskih džez muzičara Mihajlom Mišom Blamom. Zajedno su bili skoro dve decenije.

- Miša je moja prva prava ljubav, sve pre njega bile su samo simpatije. Prvi put sam ga videla u Radio Beogradu 1978. Ja sam tamo došla da u pratnji Velikog narodnog orkestra, kojim je rukovodio Boki Milošević, napravim snimke nekih izvornih pesama. Miša je u tom orkestru svirao violončelo. Tek kasnije je prešao u džez orkestar, gde je svirao kontrabas. Odmah sam ga primetila: lep, mlad, visok, zgodan, ali teški mrgud. Nije me udostojio ni pogleda. Krenula sam da se raspitujem o njemu i odmah čula da ne voli narodnu muziku, da je veliki profesionalac i da se ne druži previše. Nisam se obeshrabrila, naprotiv, baš me je zaintrigirao. Snimanje se, srećom, odužilo, i nekako sam uspela da privučem pogled tog lepog mrguda. Potom smo popili kafu, pa i sok, i konačno mi je tražio broj telefona. Od trenutka kada je dobio moj broj pa dok me nije pozvao prošlo je neverovatnih deset dana. Nikada pre mi se tako nešto nije desilo, a ni posle. Kasnije mi je priznao da je to bila njegova taktika da me pusti da se “pečem na laganoj vatri”. Vrlo brzo sam shvatila da nije tačno da ne voli narodnu muziku, naprotiv, voleo je sve što ima kvalitet.

Iako je muvanje teklo sporo, do braka su došli brzo.

- Jedne večeri me je pitao šta mislim o braku i ja sam mu rekla da vezu s njim vidim isključivo kao bračnu - seća se Izvorinka. - Bili smo zajedno samo tri meseca i on mi je rekao: “Pa ako je tako, onda možemo već sutra da se venčamo“. Ja sam mu istim tonom odogovorila da baš možemo. Venčali smo se bukvalno sutradan. On je imao tirkizne zvoncare na tregere i crnu majicu, a ja bele farmerke - zvoncare i crni blejzer. Lepo smo se uklopili i pred svedocima i prijateljima rekli jedno drugom “da”. Kasnije se ispostavilo da je to važilo za narednih sedamnaest godina, koje sam ja doživela kao stotinu sedamdeset. Miša Blam je devet godina stariji od mene. Već je iza sebe imao brak i sina kojeg je u tom braku dobio. Imao je ogromno znanje i mudrost. U njemu sam videla i učitelja i zaštitinika, sve. Podržavao me je u svemu što sam radila. Nikada nije bio posesivan. Nikada me ni u čemu nije sputovao. On je imao svoju karijeru, ja svoju. Nismo radili zajedno, ali od njega sam uvek mogla da zatražim savet o svemu. Uz njega sam, slobodno mogu da kažem, sazrela kao osoba. Prihvatila sam mnogo toga njegovog, ali nikad nisam do kraja uspela da razumem njegov hedonizam, koji ga nije napuštao ni na trenutak. On voli život i maksimalno uživa u muzici, umetnosti uopšte, hrani, piću, putovanjima, događajima. Njemu je tesna sopstvena koža i uvek traži još. Ja se tome divim, ali ne mogu da živim na taj način. Dogovorili smo se da probamo da živimo odvojeno. Razdvojili smo se i tada sam shvatila kako mogu i sama. Razveli smo se 1993. i ja sam ostala da živim sa našim sinom Davidom koji je tada imao sedam godina.

Najteži trenuci

Godine pre i posle razvoda, uprkos teškim trenucima kroz koje je prolazila, bile su, što se Izvorinkine karijere tiče, najblistavije.

- Početkom devedesetih počela sam da sarađujem sa kompozitorom Draganom Jankovićem Mirijevcem. On je bio pun energije, kompozitor koji je ugovaro i nastupe, sastanke, radio bukvlno sve. Divno smo se razumeli i lepo sarađivali. On je autor čuvenih hitova “Čaša vina”, “Sinoć sam se doterala”, “Ima pravde ima boga”. Bio je mlad i pred njim je tek bila prava karijera kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Njegovo mlađe dete tada je imalo samo tri meseca. U trenutku kad sam čula šta se desilo, bila sam slomljena od tuge. Čini mi se da sam tada negde duboko u duši i ja prestala da pevam.

Ipak, Izvorinka Milošević našla je snagu da nastavi, jer drugog izbora i nije imala.

- Nikad se u životu ničim drugim osim pevanjem nisam bavila. Pored sebe sam imala dete za koje sam se zarekla da ću ga odgojiti i izvesti na pravi put, a to je za žene razlog da u teškim trenucima ne posustanu. Naprotiv, borimo se kao lavice. Vratila sam se pevanju, to radim i danas. Ne propuštam moje tradicionalne festivale, a ljubitelji vlaške muzike i dalje su mi najvernija publika. Kriza i pojava turbo folka nije me dotakla. Ovi što slušaju moje pesme nisu promenili ukus. Prihvatam i moderne trendove. Redovno snimim poneku novu pesmu i stavim je na “youtube”, da ljudi čuju. Tako mi se sviđa. Oko albuma ima puno posla, a u ovom modernom dobu malo koristi. I dalje mi je najbolja drugarica moja Goca Stojićević. Nas dve zajedno pevamo svakog petka, za publiku i našu dušu. Moj sin David je odrastao i premda fizički više liči na oca, po naravi je, naročito dok je bio mali, kao ja. Uvek je cenio poverenje koje mu ukazujem i nikada me nije razočarao. Nije krenuo očevim i mojim stopama, on je po profesiji ekonomista - priča slavna pevačica Izvorinka Milošević.