Portparolka Hitne pomoći, koja svakog jutra dobronamernim sugestijama kao od šale izmami osmeh građanima Srbije, neguje moderan, fjužn stil kuvanja u kome su zastupljeni razni gastro uticaji, među kojima primat ima vojvođanska kulinarska tradicija u kojoj dominiraju bogati rinflajš i slasne pite
U špajzu portparolke Hitne pomoći, doktorke Nade Macure (59), koja je tokom deset godina karijere na ovom mestu osvojila brojne simpatije, privukla pažnju i građanima Srbije dala mnogo korisnih saveta o zdravim stilovima života i zdravstvenoj zaštiti, svega može da nestane izuzev domaćeg roze krompira.
- U blizini stana u kom živim nalazi se samoposluga gde često kupujem, zaposleni me znaju, a kasirke obavezno zabrinuto podsete da nisam uzela krompir svaki put kada ga ne vide u korpi. Primetile su da ga često pazarim - kaže doktorka Macura. - Zaista volim da pravim jela od tog povrća. Uglavnom improvizujem recepte po sopstvenom ukusu. Obično izdinstam malo luka na tiganju, prespem u pleh, preko toga stavim oljušten krompir isečen na komade i začine. Najradije koristim kari, đumbir, tucanu alevu papriku, smesu začina za piletinu. Potom sipam malo vode da ogrezne, zapečem u rerni i uživam u obroku. Krompir mi je odličan izbor za večeru jer u to doba dana izbegavam meso. Svaki put kada ga jedem pred spavanje, a zbog posla ranije idem na počinak, svu noć imam košmare, sanjam neke karakondžule i ujutro se ne osećam dobro. Inače nisam zagovornik ishrane bez mesa, naprotiv. Mogu da ga preskočim isključivo iz samilosti prema životinjama. Neka jela pravim bez njega jer se tako i brže skuvaju, a ja ne volim da dugo boravim u kuhinji. Nemam ni vremena za to.
Al’ SE NEKAD DOBRO JELO
Kako je u mladosti više puta menjala mesto stanovanja, navikla je na ukuse različitih krajeva Srbije. U rodnom Vrdniku, u podnožju Fruške gore, stasavala je na sočnoj, začinjenoj i pikantnoj vojvođanskoj kuhinji, a tokom studija u Beogradu upoznala se sa “fjužn” kuhinjom. Prve godine lekarske karijere odvele su je u Kragujevac, gde je uživala u čarima šumadijske gastronomije, da bi joj brak sa Dalmatincem otkrio svu lepotu jadranskog kulinarstva.
- Volim sve te kuhinje. Odrasla sam uz šest godina stariju sestru, oca i njegovu drugu suprugu, koju nikada ne bih nazvala maćehom jer je bila predivna prema meni. Zvala se Anka, a za mene je bila jedina mama koju pamtim. Brinula je o meni od moje četvrte godine kada je moja biološka majka umrla. Tačno smo imali plan kada se šta jede. Radnim danima grašak ili krompir sa šniclama, gulaš ili parikaš, dok je nedeljni ručak uvek bio prava gozba. Počinjao je domaćom supom sa ručno pravljenim rezancima, zatim su sledili rinšflajš u paradajz sosu, krompir i meso, a za desert je bila štrudla. Lepo smo živeli. Moj otac je bio tehnički direktor rudnika Vrdnik. Sećam se kako je noću strepeo kada bi zazvonio telefon pošto je strahovao za svoje rudare, baš kao što i ja strepim od poziva u nevreme jer brinem da se nije desila neka nesreća. U susedstvu je stanovala moja najbolja drugarica, dete rudara, poreklom iz Like. U njihovoj kući spremana su skromna jela od povrća, lički pasulj i kupus, koja sam obožavala. Sa tom drugaricom počela sam da stičem prva gastronomska iskustva. Pravile smo pudinge koje smo stavljale u zamrzivač da bi ličili na sladoled i grilijaš štanglice od rastopljenog šećera i oraha. Gimnaziju sam upisala u Rumi i živela kod gazdarice koja mi je svakog jutra iz najveće ljubavi kuvala predivan čaj od peteljki trešanja i pripremala mekike. Fakultet sam završila u Beogradu, gde sam jela šta sam stizala i šta se nudilo u studentskim menzama. Tu sam i stažirala, a onda otišla u Kragujevac, gde sam dobila prvo zaposlenje, u kom sam upoznala svu lepotu Šumadije i tamošnje kuhinje. Odmah sam zavolela njihove sarme, koje se kuvaju i služe zajedno sa suvim punjenim paprikama. Svidela mi se i njihova salata od seckanog belog luka, peršuna i feferona. E, to je pravi delikates. Svu tu hranu i danas rado jedem i umem da spremim.
Nada Macura: Ne dajem muškarcima priliku da mi se udvaraju
VRUĆA ISKUSTVA
Sva znanja koja je stekla degustirajući razna jela i gledajući druge kako kuvaju iskoristila je kasnije u braku, kada se zapravo prvi put ozbiljno latila varjače.
- Od kada znam za sebe ljudi vole da me zovu u goste na ručak, večeru, kolače, svejedno. Do udaje nisam imala potrebu da savladam kulinarstvo. Češće sam obedovala van kuće, kod komšija i prijatelja, nego u svom domu. Tek kada sam se udala, a imala sam tada 28 godina, počela sam istinski da kuvam. Lepo sam se snalazila. Nikada, pa ni danas, nisam imala velike neuspehe tipa da mi zbog nepažnje propadne ručak. Dešavalo mi se da se dobro opečem prilikom vađenja zemljane posude bez ručki iz vrele rerne. Moj suprug je bio vojno lice, poreklom iz Dalmacije, iz mesta Macure. Umeo je da sprema sve što se lovi iz mora, a naročito je bio majstor za skuše i lignje. Mnogo toga sam naučila od njega. Često smo odlazili u Dalmaciju kod njegovih i sami čamcem obilazili Kornate, gde dešavalo da ceo dan nikoga ne sretnemo. Jednom smo naišli na nekog starog meštanina koji nam je poklonio rakiju sa žalfijom i kozji sir. Nikada nigde nisam probala lepšu i mirisniju žalfiju. Razvela sam se posle osam godina braka i tvrdim da hrana i ljubav nemaju mnogo veze. Oboje smo kuvali, a ipak smo se rastali. Od Macura se nisam razišla. Ostala sam u dobrim odnosima s njima, a zadržala sam i prezime. Svake godine u maju Macure organizuju divno druženje u Centru “Sava”. Nikada nisu zaboravili da me pozovu.
U ZAGRLJAJU GUMENIH BOMBONA
Strastveni je ljubitelj slatkiša, posebno onih koje drugi prave. Sama najradije sprema one jednostavne, za koje je potrebno malo vremena i mnogo ljubavi.
- Rado savijem slatku pitu od bundeve. To je prosto, a ukusno i zdravo. Nedavno sam dobila na poklon divnu belu bundevu, baš na dan kada sam napravila lapsuse sa imenima ulica i premijera Srbije, posle čega su usledili brojni komentari pa sam u svoj toj gužvi zaboravila da je ponesem kući. Zaboravila sam je i sutradan, a kada sam posle vikenda došla na posao, već je počela da buđa i morala sam da je bacim. Baš mi je žao zbog toga. Volim torte, kremaste i čokoladne. Jedem ih uglavnom kada sam gost na nekom slavlju i u sličnim prilikama, a ako mi se prijedu mimo toga, kupim ih poslastičarnici. Veliki sam ljubitelj gumenih bombona, uvek ih imam kod sebe, svejedno da li su voćne ili mentol. Od detinjstva sam navikla da u ishrani imam mnogo voća. Jabuke su mi omiljene. Nekada sam ih puno jela u okviru dijeta, a sada samo iz ljubavi.
Kuhinjskom aksesoaru i dekoru poklanja veliku pažnju, i kada je o tome reč, ima jednu veliku želju.
- Obožavam bele uštirkane stolnjake, podmetače za čaše i tanjire, platnene salvete, kao i one papirne, i sve druge detalje koji atmosferu za stolom čine lepom i urednom. Imam gomilu kecelja, ali nemam nijednu kapu, i želela bih da mi je neko pokloni jer ne znam gde mogu da je kupim. Čula sam da je visina kape direktno povezana sa rangom kuvara - što je on bolji, to je i kapa viša, a ja bih volela da imam jednu baš visoku kuvarsku kapu.
Najnovije.
Komentari. (0)