Bojan Perić:

Razotkrivanje

Šarmantni glumac, koji je publiku osvojio ulogom u TV seriji ‘Vojna akademija’, ne krije da je sujeveran i da ga najbrže razveseli osmeh lepe devojke, obožava da kuva, mašta o porodici i dvoje dece, i s nestrpljenjem očekuje premijere ‘Lockouta’ Lika Besona i ‘Gavrana’ u kome igra sa Džonom Kjuzakom

Razgovarao: Tatjana B. Nikolić
Foto: Romana Kasumović

Maštate li o holivudskoj karijeri?

Kod mene je nekako sve kontra. Kada sam snimao američki film “The Raven”, za vreme scene sa Džonom Kjuzakom prošlo mi je kroz glavu “hoću li ja ikada snimiti nešto kod nas”?

Najbolji profesionalni savet koji ste dobili?

Na čitajućoj probi serije “Zaustavi vreme” Branislav Lečić mi je rekao: “Kada dođeš na set, prvo nađi gde ćeš da legneš”. Tri dana kasnije sve mi je bilo jasno, hvala mu na tome!

Kako podnosite kritike?

Dobronamerne - blagonaklono, zajedljive - sa osmehom.

U rimejku kog filma biste voleli da igrate?

Stiva Mekvina bih menjao u svakom filmu. Neka bude “Veliko bekstvo”.

Najbrže vas nasmeje?

Osmeh lepe devojke.

Osobina koju najviše cenite kod drugih?

Svestranost. Volim kad sa nekim mogu da pričam na sto tema.

Tri omiljena mesta u Beogradu?

Pristanište, Cvetni trg, “Madera”.

Najdraže uspomene iz detinjstva?

Šetnje pored mora sa roditeljima dok smo živeli u Solunu i neizostavne prženice nedeljom ujutru kod moje bake.

Najbolji koncert na kome ste bili?

“Blackmore’s Night” u Domu sindikata. Sasvim slučajno sam otkrio fenomenalnu grupu.

Kakvi ste kada se probudite?

Čupav i ćutljiv do prve kafe. Posle toga razvučem jutarnji osmeh.

Neostvareni san?

Da dam gol za pobedu u večitom derbiju.

Omiljeni sport?

Teško pitanje. Obožavam i pratim sve moguće sportove. Možda malo više volim ekipne, sa dosta fizičkog kontakta.

S kim biste se menjali na jedan dan?

Sa Džonom Pembertonom na dan kada je izumeo koka-kolu ili Džordžom Majklom na dan kada je napisao pesmu “Last Christmas”. Podrazumeva se da bi meni pripala autorska prava.

Facebook ili Twitter?

Tvitovanje statusa na facebooku.

Sećate li se prve simpatije?

Kako da ne, skoro sam je sreo sa detetom u kolicima.

Šta prvo primetite kod devojaka?

Kosu, osmeh, ruke i na kraju cipele.

Vaša najveća mana?

Kasnim. Izrazito često i svuda kasnim!

Pesma koja vas uvek oraspoloži?

Zapostaviću najmanje 197 drugih pesama, ali nek bude “Memories” Davida Gete za klupsko i “Makedonsko devojče” za kafansko raspoloženje.

Kako se opuštate posle napornog dana?

Potrošim bojler od 80 litara vrele vode za 15 minuta.

Klubovi ili kafane?

Sa dobrim društvom može i klupica u parku.

Omiljeno putovanje?

Jedna luda noć u Briselu, uz zvuke pesme “Alors on danse”.

Jeste li sujeverni?

Čak i preterano, ali se svaki put do sada dokazalo da sam u pravu.

U kojim situacijama opsujete?

Nažalost, prečesto u poslednje vreme.

Koji biste trenutak voleli da proživite još jednom?

Bolnica u Višegradskoj, 15. oktobar 1985. u 17 i 15 časova. Sve bih ponovo, i nek bude isto.

S kim delite svoje tajne?

Samo sa onima koji znaju da ih čuvaju.

Umete li da kuvate?

Drugi tvrde da umem, ja kažem da volim.

Kako vidite sebe za 10 godina?

Ćerku vozim na balet i klavir, sina na fudbal i engleski, a između njihovih aktivnosti sa ženom svog života uživam na suncu u bašti kafića.

Bojan PerićBojan Perić